Otkriveno da mali mozak ima funkciju za koju se pre nije znalo

Novo istraživanje pokazalo je da cerebelum, odnosno mali mozak, ima funkciju za koju se ranije nije znalo.

Do novog otkrića bilo je poznato da mali mozak ima važnu ulogu u kontroli pokreta. Takođe se znalo da u nekoj meri može biti uključen u neke kognitivne funkcije, kao što su pažnja i jezik, kao i regulisanje odgovora na strah i zadovoljstvo. Međutim, nova studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), pokazala je da mali mozak ima važnu ulogu u pamćenju emocionalnih podražaja, kako pozitivnih tako i negativnih.

Snažna emocionalna iskustva bila su važna u našoj evolucijskoj istoriji, a važna su i danas. Zahvaljujući njima pamtimo i prepoznajemo situacije u kojima smo bili izloženi opasnostima, kao i situacije u kojima smo na neki način prosperirali. Ali pamćenje traumatičnih iskustava takođe može imati negativne posledice za psihu.

„Poboljšano pamćenje emocionalnih podražaja ključno je za preživljavanje, ali takođe može da doprinese razvoju i održavanju poremećaja povezanih sa strahom u slučaju izrazito odbojnih iskustava“, pišu autori u sažetku studije.

Snimanje mozga za vreme prijatnih i neprijatnih doživljaja

S pamćenjem emocija ponajviše se povezuju delovi mozga koji se nazivaju amigdala i hipokampus. Ali, budući da je mali mozak već ranije povezan s iskustvima straha, naučnici su u novoj studiji pokušali da istraže ima li i on ulogu u beleženju emocionalnih sećanja.

U uvodu autori ističu da se emocionalne informacije bolje pamte od neutralnih. Kako bi otkrili ima li mali mozak neku ulogu u pamćenju emocija, kao što ima u beleženju straha i zadovoljstva, naučnici su snimali mozgove 1418 zdravih učesnika funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMRI) dok su ih izlagali slikama koje su podsticale različite emocionalne doživljaje – 24 s pozitivnim podsticajem, 24 s negativnim i 24 s neutralnim.

Pozitivne slike uključivale su erotske prizore, sportske događaje i neke životinje. Negativne slike prikazivale su fizičke povrede, zmije i scene napada. Neutralne slike prikazivale su neutralna lica, kućne predmete i zgrade.

Snimci mozga napravljeni fMRI-em pokazale su da su učesnici mnogo bolje pamtili pozitivne i negativne slike od neutralnih te da je poboljšana sposobnost skladištenja takvih doživljaja bila povezana s trenucima u kojima je zabeležena povećana aktivnost malog mozga.

Štaviše, naučnici su uočili da je tokom izlaganja učesnika emocionalnim doživljajima nivo komunikacije između malog i velikog mozga takođe bio povećan. Mali mozak primao je informacije iz prednjeg cerebralnog korteksa (područje ključno za opažanje i procenu osećanja), a takođe ih je prosleđivao amigdali i hipokampusu.

„Ovi rezultati pokazuju da je mali mozak sastavni deo mreže koja je odgovorna za poboljšano skladištenje emocionalnih informacija“, rekao je jedan od autora studije, neuronaučnik Dominik de Quervain sa Univerziteta u Baselu u Švajcarskoj.

Novo otkriće moglo bi da pomogne u lečenju psihičkih problema

Novo otkriće trebalo bi da pomogne u rešavanju problema koji nastaju kada sećanja nisu ispravno skladištena ili kada su previše snažno utisnuta u umove.

Kada se previše lako prisećamo bolnih ili strašnih doživljaja, kao što su na primer ratna iskustva, to može dovesti do problema s mentalnim zdravljem. Emocionalno pamćenje, umesto da deluje korisno, može imati negativan efekat svojstven za osobe s PTSP-om.

„Ovi nalazi proširuju znanje o ulozi malog mozga u složenim kognitivnim i emocionalnim procesima i mogu biti relevantni za razumevanje psihijatrijskih poremećaja s nenormalnim emocionalnim sklopovima, kao što su posttraumatski stresni poremećaj ili poremećaji iz autističnog spektra“, ističu autori.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.