Ovih 10 citata Miloša Crnjanskog morate pročitati

Miloš Crnjanski, jedan od najplodnijih srpskih književnika, rođen je 1893. godine u Čongradu (nekadašnja Austrougarska), a umro je 30. novembra 1977. U svom mladićkom dobu služio je vojsci u Prvom svetskom ratu, gde je spoznao pustoš i razor ratovanja, koji je u njemu ostavio dubok trag.

Ivo Andrić je jednom prilkom za njega rekao: „Od svih nas jedino je Crnjanski rođeni pisac.“

Poznata dela Crnjanskog: Dnevnik o Čarnojeviću, Seobe, Druga knjiga Seoba, Lirika Itake, Ljubav u Toskani.

Poznati citati Crnjanskog:

1. Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se u njemu lomi kao u nekoj prizmi. A poneki pesnik od toga poludi.

2. Nisam nikad iskao da me iko prati, uvek sam iš’o s mojim srcem ludim.

3. Mogao bih u Danskoj, i u Švedskoj, i u Norveškoj, da živim. Pa i na Islandu. Svuda ima dobrih ljudi. Jedan drugi glas u meni, na to, dovikuje mi da se varam. I, da sreće  nema van onog mesta, gde smo proveli detinjstvo i gde smo se rodili.

4. Najposle meni nikog nije žao, najmanje sebe. Mi treba da nestanemo, mi nismo za život, mi smo za smrt. Za nama će doći bolje stoleće, ono uvek dolazi.

5. Budite mi svedoci pred Bogom i ovom pustoši da su sve stvari šarene, lepe, osim čoveka.

6. Voleti nikad nije besmisleno.

7. Nigde na svetu ne govori se o nama tako ružno kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako olako drugome da to čini kao kod nas.

8. Nema utehe među ljudima, iako neki kažu da je u Bogu, a neki u pivu.

9. Ne, ne postoji nikakva zajednica ljudi. Priča je to. Postoji samo samoća čoveka.

10. U budućnost treba gledati. U budućnost treba ići.  U budućnost gledaju i idu svi srećniji narodi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.