Ovo je 11 pokazatelja da spadate u NATPROSEČNO inteligentne ljude

Povezivanje pojmova, humor, empatija, samokontrola su neki od pokazatelja višeg koeficijenta inteligencije. Humor je bitan deo inteligencije. Osobi koja nije humoristična verujem da nedostaje neki suštinski deo, misli hrvatski psiholog dr Ivan Modrušan.

Neki ljudi su izvrsni u matematičkim operacijama, ali su verbalno puno lošiji, a drugi obrnuto pa je kod njih verbalni deo inteligencije izraženiji, izjavio je psiholog o pokazateljima inteligencije, a prenose hrvatski mediji.

– Koeficijent inteligencije vas ne čini puno pametnijim jer je bitna i emocionalna inteligencija, koja je u međuljudskim odnosima ponekad puno bitnija. Ako se smem malo našaliti, na primer Šeldon iz serije ‘Teorija velikog praska’, on ima koeficijent inteligencije 250, turbo je pametan, ali u nizu situacija se vidi da je u životu naivan – kaže dr Modrušan.

Ovih jedanaest karakteristika često ukazuje na natprosečnu inteligenciju.

1. Lako pronalazite povezanost između očigledno nepovezanih informacija

Psiholozi tvrde da inteligentni pojedinci mogu videti uzorke tamo gde ih drugi ne vide. To je na temelju toga što mogu povući paralele između očigledno različitih pojmova. Na primer, u čemu su isti sashimi (japanski specijalitet) i lubenica? Oboje se jede sirovo i hladno, piše Born Realist.

– Suština definicije je da što lakše i brže neko nalazi unutrašnju povezanost očigledno nepovezanih informacija to je inteligentniji – zaključio je dr. Modrušan.

2. Empatija

Inteligentni ljudi su skloni saosećanju s drugima, pa čak i nepoznatim ljudima, na drugom kraju sveta, u situaciji u kojoj nikada nisu bili. Što jednostavnije znači, da su sposobni mentalno da se poistovete s drugima. Uz klasični IQ, postoji i EQ – emotivna inteligencija koja opisuje sposobnost analiziranja i kontrolisanja vlastitih osećaja kao i  osetljivost na tuđe osećaje i prilagođavanje na njih.

– Inteligencija u užem smislu je sposobnost snalaženja u nekim situacijama, razumevanje pojmova, a emocionalna inteligencija je nešto drugo, to je nešto što ima veze s prepoznavanjem emocija, odnosno snalaženjem u ljudskom društvu upravo na osnovu toga da znaš proceniti sagovornika i situaciju, znaš kada treba prećutati, što ne mora biti slučaj kod obične inteligencije – objasnio je psiholog dr. Modrušan.

Ljudi s visokim koeficijentom emotivne inteligencije su često samopouzdani, hrabri, orijentisani na ciljeve pa se puno lakše nose sa stresom.

3. Humor

Pametni ljudi su puno skloniji humoru, velika većina crnom humoru. Istraživanje provedeno na Univerzitetu u Novom Meksiku je pokazalo da studenti koji su u pismenom testu pisali sadržaj s humorističnim podtekstom su ujedno bili mnogo interesantniji i verbalno jači od svojih kolega. Na usmenom testu su pokazali znakove bolje snalažljivosti i sposobnost povezivanja poznatih s nepoznatim pojmovima.

– Humor najčešće koristi paradoks (ono prividno naopako) ili apsurd (ono prividno besmisleno), što nije dostupno svima, teže to razumeju manje inteligentne osobe – pojasnio je dr Modrušan.

4. Samokontrola

Naučnici su otkrili direktnu povezanost između ljudske sposobnosti dubljeg uvida u neki pojam i samokontrole kod reakcije na osećaje koju je taj pojam pobudio. U istraživanju sprovedenom 2009. godine ispitanici su trebali da biraju između isplate novčane nagrade odmah ili nakon nekog vremena. Ako bi odmah uzeli nagradu, svota bi bila manja, a ako bi se odlučili da pričekaju, dobili bi veću količinu novca. Ispitanici koji su izabrali da pričekaju pokazali  su veliku sposobnost samokontrole te u vezanim testovima pokazali puno veći koeficijent inteligencije od onih ispitanika koji su se odlučili na trenutnu isplatu nagrade.

5. Volite biti sami

– Koncept introverta i ekstroverta… Po toj teoriji ekstroverti vole društvo, stoga kad nisu u društvu osećaju se bolesno, a introverti znaju da se zabavljaju sami i znaju da se sami organizuju, tako da se ti pojmovi isto mogu prožimati s višom inteligencijom – objasnio je psiholog Modrušan.

Ljudi koji su pokazali najbolje rezultate u testovima inteligencije su u intervjuima koji su s njima sprovedeni najčešće pokazivali znakove usamljenika. To ne znači da nisu prilagođeni društvu ili da ne vole društvo, već da kod izbora u kojem su ponuđene opcije društva ili samoće, će uvek pre izabrati samoću.

– Inteligentni ljudi razmišljanje i bavljenje problemima doživljavaju kao ugodno iskustvo, zadovoljstvo, zato se lako bave sami nečim, manje inteligentne osobe nemaju to zadovoljstvo tako često – nadodaje dr Modrušan.

6. Otvoreni ste za nove ideje

Briljantni pojedinci uvek prihvataju nove ideje i mišljenja. Psiholozi su primetili da u različitim istraživanjima pojedinci koji su spremni da raspravljaju o svojim mišljenjima, koji traže drugo mišljenje i preispituju ono što smatraju da znaju imaju puno više rezultate u standardnim testovima inteligencije od onih koji ne vole preispitivati ono „što znaju“.

7. Znatiželja vam je nezasita

Albert Ajnštajn je navodno rekao „Nemam nikakve posebne talente, samo sam nezasito znatiželjan“. Istraživanje objavljeno 2016. godine u časopisu Journal of Individual Differences pokazalo je da postoji jasna veza između inteligencije koju ljudi pokazuju u detinjstvu i otvorenosti za nova životna iskustva u odrasloj dobi. Tokom 50 godina britanski naučnici su pratili razvoj hiljade Britanaca pa su rezultati pokazali da su ljudi preko 50 godina, koji su u detinjstvu pokazivali znakove visoke inteligencije, otvoreniji za nove spoznaje i iskustva.

– Očigledno visoka inteligencija traži izazove i promene pa su novi koncepti i iskustva te znatiželja dobro došli – napominje dr Modrušan.

8. Svesni ste svog neznanja

Najpametniji ljudi su itekako svesni svega što ne znaju i nije ih sramota da to priznaju. Tome u prilogu ide činjenica da su jako pametni ljudi voljni i sposobni da nauče novi sadržaj. Poznato istraživanje Justina Krugera i Davida Dunninga pokazalo je da ljudi s nižim koeficijentom inteligencije precjenjuju svoje sposobnosti. Po njima je nazvan i Dunning-Krugerov efekt, koji pokazuje da ljudi koji su lošije rešili neki test precenjuju svoj uspjeh, a ljudi koji su imali bolje rezultate na testu se često podcenjuju.

– Netko je rekao: Kad bi znanje i neznanje usporedili sa krugom i kružnicom bilo bi ovako – što je veći krug znanja kojim raspolažemo, to smo svesniji da je veća i kružnica neznanja oko njega – komentirao je dr Modrušan.

9. Prilagodljivost

U društvu se odmah primeti kad je netko sposoban da se uklopi u novo društvo ili okolinu, to su prilagodljivi pojedinci koji su sposobni funkcionisati i napredovati u raznim društvenim okolnostima. Inteligenti ljudi su sposobni brzo i lako da se prilagode novim uslovima i da promene svoje navike kako bi postigli zacrtani cilj.

10. Noćna ptica

Novija istraživanja su povezala visoki koeficijent inteligencije s manjom potrebom za snom i kasnijim odlaskom na spavanje. Istraživanje koje su proveli naučnici sa Semmelweist Univerziteta predvođena Robertom Bolizsom je pokazalo da su elementi sna direktno povezani s kognitivnim postignućima tokom budnog stanja. Tačnije, da trajanje pojedinih stadijuma sna ima pozitivan uticaj na akademski uspeh ispitanika.

11. Teško će vas nešto omesti

– Iz pređašnjih istraživanja pokazalo se da su inteligentniji ljudi usmereniji na ono što rade i da im je teže odvući pažnju – izjavio je voditelj istraživanja psiholoških sposobnosti na Univerzitetu u Rochesteru za BBC. Što je čovek inteligentniji to je veća i njegova sposobnost ignorisanja šuma u komunikaciji ili bilo kakvih događanja koja nisu bitna za ono na šta je čovek koncentrisan.

– Visoka inteligencija teži k tome da završi zadatak i zato bolje izbegava ometanje – zaključuje dr Modrušan.

1 komentar
  1. Matorac

    Ne treba koristiti izraz „koeficijent inteligencije“, nego „kvocijent inteligencije“ Skraćenica IQ je odatle, a koeficijent je neka konstanta.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike