Ove dve loše osobine ispoljavaju ljudi koji nisu bili voljeni kao deca, noseći kroz život ožiljke koji nikada ne prolaze.
Praznina u detinjstvu nikada ne ostaje samo praznina. Ona se s godinama pretvara u težak teret koji čovek nosi kroz život. Dete koje nije dobilo dovoljno ljubavi ne odrasta u osobu koja je samo „tužna“. Ono odrasta u osobu koja je ranjena na mestima koja se ne vide. Ti ožiljci se kasnije manifestuju kroz ponašanje koje okolina često ne razume.
Kada roditeljski zagrljaj izostane, dečja duša gradi zidove. Ti zidovi postaju štit, ali i zatvor. Kada takvo dete postane odrastao čovek, ti odbrambeni mehanizmi se pretvaraju u dve loše osobine. One kvare odnose i truju svakodnevicu.
1. Patološka potreba za kontrolom (strah od napuštanja)
Dete koje nije bilo sigurno u ljubav roditelja, uvek se plaši gubitka. Kada odraste, taj strah postaje opsesivna potreba da kontroliše sve oko sebe. Oni žele da znaju svaki korak svog partnera ili prijatelja. To ne rade iz zlobe. Rade to jer se smrtno plaše da će ponovo biti ostavljeni.
Oni guše ljude oko sebe svojom brigom i proveravanjem. U svakoj tišini čuju najavu odlaska. Svaki neuzvraćen poziv za njih je dokaz da više nisu voljeni. Ta loša osobina često tera ljude od njih. Tako se krug njihove najveće traume iz detinjstva ponavlja. Oni ostaju sami, baš kao što su se osećali dok su bili mali.
2. Emocionalna hladnoća (zid koji niko ne može da preskoči)
Druga strana istog ožiljka je potpuna emocionalna blokada. Dete koje je naučilo da molba za ljubav donosi samo bol, odlučuje da više nikada ne moli. Kada postanu odrasli, ovi ljudi deluju kao da su od kamena. Oni retko pokazuju emocije. Teško govore „volim te“ i beže od duboke bliskosti.
Oni su izgradili zidove toliko visoke da niko ne može da ih preskoči. Često deluju arogantno ili nezainteresovano. To je samo maska. Ispod te hladnoće krije se dete koje se plaši da će biti ponovo povređeno ako se otvori. Oni radije biraju da budu sami nego da dopuste nekome da ih vidi ranjive.
Teret koji plaća budućnost
Ove loše osobine nisu svesni izbori. One su posledica gladi za ljubavlju koja nikada nije utoljena. Ti ljudi često nisu ni svesni zašto se ponašaju onako kako se ponašaju. Njihov obraz je čist, ali su im duše umorne od stalne borbe sa samim sobom.
Najteže je što ovi ljudi često plaćaju cenu tuđih grešaka. Oni nose krivicu roditelja koji nisu umeli ili znali da pruže toplinu. Razumevanje ovih ožiljaka je prvi korak ka zaceljenju. Bez toga, prazna kolevka iz prošlosti nastaviće da kroji njihovu budućnost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com