Paranoja i teorije zavere

„To što sam paranoičan ne znači da mi ne rade o glavi“ – Henri Kisindžer.

Bombardovani smo lošim vestima 24/7. Sa naslovnih strana nam se keze ružna lica ispod kojih piše „vladari iz senke napadaju“, „duboka država“, „hoće da otmu“, „sprema se zlo“, „plan svetske vlade“, „tajni dogovori tajnih društava“…

Dvocifren iq će ih pročitati kao razonodu, odmahnuti rukom i vratiti se svom životu i zvezdama granda, donekle svestan svojih dometa.

Trocifrene ovakvi naslovi plaše, u naslovima lako prepoznaju nevidljivu opasnost i staju u gard očekujući najgore.

A najgore je upravo to što su ih paparaci i spin-novinari lošim vestima vezali, mobilisali i stavili u gard.

U gardu su i spremni na odbranu, i ostaju u tom grču prekidajući sav dotadašnji miran život.

Nastavljaju da traže naslove, komentare, podnaslove i fusnote, naslućujući, od neukog oka sakrivene, tajne tvitove između marsovaca i Trampa. Zavera!

Prestaju da žive starim mirnim plodnim životom. Prestaju da budu svoji ljudi i postaju zarobljenici tuđe ideje.

Samo pametan čovek može da poludi, budala se nikada ne menja. Blagosloveni su nišči duhom, njihovo je carstvo nebesko.

Onaj ko ovde ne poludi taj sasvim sigurno nije normalan.

Koliko ste paranoični? Da li gledate svoja posla, razmišljate o tajnim planovima, ili se borite protiv zavera?

Gde završava obična briga, a gde počinje opsesija? (hakim bej)

Napišite i Vi šta mislite o ovoj temu na Forumu Krstarice…

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike