Pravilno konsumiranje

Najjednostavnije pravilo pri slaganju vina i jela bilo bi: slažite ih prema boji. Tako se bela vina piju uz bela mesa, piletinu, belu ribu i slično, a crvena uz tamno meso, kao što je govedina, ili uz roštilj. Penušava i slatka vina služe se uz desert. Opšte pravilo prilikom sipanja glasi: čaše se nikada ne pune do vrha, već najviše do dve trećine. Vino se donosi u originalnom pakovanju i otvara pred gostima. Pri sipanju vino ne sme preko grlića kapati po stolu; to ćete jednostavno sprečiti tako što ćete sipanje završiti pokretom uvrtanja boce. Čini se da je taj pokret zabranjen u našim lokalima pošto se kelnerima u 99 odsto slučajeva desi da im vino kaplje po stolu.
Par u restoranu naručio je vino. Kelner donosi flašu, otvara je, sipa malo vina u gospodinovu čašu (ne daj bože da na Blakanu žena proba vino, iako je poznato da su žene vrhunski degustatori). Dakle, džentlmen uzima gutljaj, promulja ga po ustima i znalački klimne glavom, tako da kelner može da pristupi sipanju. A šta je tačno procenio tokom degustacije – to ni on sam ne zna. Svaki amater može da ovlada tehnikom degustacije, samo treba ponavljati postupke koji su viđeni na filmu, ali je veliko pitanje hoće li se ikad dopreti do suštine. Osetljivo čulo ukusa nije dato mnogima; ono se može meriti s apsolutnim sluhom. Ukratko, ono što se osenjuje jesu četiri glavne karakteristike: boja, bistrina, miris i ukus vina. Za složenije ocene potrebno je mnogo više predznanja.
Jedino oko čega nikada ne treba biti popustljiv kada je u pitanju naručivanje vina u restoranu jeste temperatura vina, zbog čega se zapravo i vrši degustacija. Ono što "ubija" vino jeste visoka temperatura, ali i svetlost. Zato gledajte da vino, bilo otvoreno, bilo zatvoreno, čuvate na nekom tamnom mestu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.