Ručno pranje sudova i alergije

Ručno pranje posuđa posle jela, a ne korišćenje mašine za pranje posuđa, može da smanji rizik od razvoja alergije kod dece, astme ili ekcema – navodi se u novoj studiji.

Ova teorija sugeriše da rano izlaganje dece različitim mikrobima može „zadržati“ imuni sistem dece da „radi kako treba“. Ako imuni sistem dobro funkcioniše, on neće greškom reagovati na neškodljive supstance kao prilikom nekih alergija.

„Mi smo testirali vezu između načina pranja posuđa i rizika od alergija, ali se nalazi dobro uklapaju u „higijensku hipotezu“. Postoje studije koje pokazuju da je ručno pranje sudova vrlo često manje efikasno od pranja sudova mašinom za sudove kada je reč o smanjenju bakterijskog sadržaja“, rekao je glavni autor dr Bil Heselmar, vanredni profesor za alergije na Kraljevskoj dečjoj klinici u Geteborgu u Švedskoj.

Istraživači su analizirali da li je ručno pranje posuđa povezano sa povećanim izlaganjem organizma mikrobima, izazivajući imunostimulaciju, pa stoga stvara i otpornost na alergiju.

Rezultati, međutim, nisu mogli definitivno da pokažu uzročno-posledičnu vezu između ručnog pranja posuđa i razvoja alergijskih bolesti.

Dr Heselmar i njegove kolege anketirali su preko 1.000 roditelja u Švedskoj o istoriji astme, ekcema i sezonskim alergijama njihove dece. Deca su bila starosti 7 ili 8 godina. Istraživači su takođe pitali roditelje kako peru sudove posle jela i kakvu hranu njihova deca jedu: fermentisanu hranu, hranu direktno sa farme ili industrijski prerađenu.

Prilikom analize efekata, navedeni faktori mogu da imaju uticaj na rizik od alergije deteta, a istraživači su vršili korekcije rezultata na osnovu drugih uticaja na smanjenje rizika od alergijskih bolesti, kao što su dojenje i posedovanje kućnih ljubimaca.

U oko 12% porodica sudovi su se prali ručno. Naučnici su otkrili da su deca u tim porodicama imala upola manji rizik od razvoja alergijskih uslova u odnosu na decu u porodicama koje su koristele mašine za pranje sudova.

Među decom gde se ručno peru sudovi u domaćinstvu, 23% je imalo ekcem, a 1,7% astmu. U domovima koji su koristili mašine za pranje posuđa bilo je 38% dece sa ekcemom i 7,3% dece sa astmom. Nešto niži procenat dece imao je sezonske alergije u porodicama (domovima) gde se sudovi peru ručno.

Deca koja su jela fermentisanu hranu ili povrće – kiseo kupus ili kisele krastavce – barem jednom mesečno, ili hranu lokalnih farmi (sa pijace) – bila su manje alergična od dece koja su koristila „industrijski obrađenu i prerađenu hranu“.

„Rezultati ove studije nisu iznenađujući jer postoji više studija koje pokazuju da izloženost mikrobima može da smanji rizik od alergijskih bolesti u pojedinim populacijama“, rekala je dr Selina Gierer, pedijatrijski alergolog na Univerzitetu u Kanzas Sitiju. „Ovo je primer da ekstra napori za neutralisanje bakterija iz našeg okruženje (mašina za sudove umesto ručnog pranja sudova), mogu smanjiti prirodnu izloženost organizma mikrobima.“

Gierer istače da ručno pranje suđa neantibakterijskim sredstvima, na nižim temperaturama – može značiti da je porodica više izložena bakterijama nego kada su sudovi oprani na visokoj temperaturi, sa jakim sredstvima za pranje, u mašini.

Procena je da izloženost povećanim količinama i vrstama mikroba (zbog ručno opranih sudova) nosi manji rizik od alergija.

Umesto zaključka

„Međutim, ova veza je samo jedan mogući deo mnogo veće slagalice“, smatra Gierer.

Rezultati podržavaju samo jedan aspekt „higijenske hipoteze“, ali postoji mnogo ekoloških i genetskih faktora koji igraju ulogu u tome da li će se kod nekog pacijenta razviti alergični poremećaj. Ovo istraživanje bavilo se alergijskim bolestima dok „ostale bolesti“ nisu analizirane.

Veoma je tanka linija koja određuje da li je nekad bolje „previše“ higijene ili „nešto manje“ higijene i da li to može da „olakša put nekim bolestima“ ili „smanji“ moguće alergijske reakcije.

Rezultati istraživanja nedavno su objavljeni u internet izdanju časopisa „Pedijatrija“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.