Petak je u narodnim običajima bio dan opreza i discipline. Pravila koja su se prenosila s kolena na koleno imala su za cilj da zaštite domaćinstvo, zdravlje i blagostanje porodice.
Naši stari su verovali da svaki dan u nedelji ima svoje posebno značenje i da određene radnje treba izbegavati ili obavljati baš tada. Petak je u narodnoj tradiciji imao posebno mesto i vezivao se za niz pravila i zabrana.
Petak kao dan završetaka
Prema verovanju, petak je bio namenjen završavanju započetih poslova, a ne pokretanju novih. Smatralo se da sve što se započne tog dana neće doneti sreću niti uspeh.
Zabrana pozajmljivanja
Petkom se nije smelo davati ili uzimati pozajmica. Ljudi su verovali da će novac ili stvari pozajmljene tog dana „propasti“ i da se dug nikada neće vratiti.
Hrana na trpezi
Na trpezu se petkom nije iznosilo mleko ni mlečni proizvodi. Prema narodnom verovanju, to je bio način da se zaštiti stoka od vukova i drugih nesreća.
Češljanje i kosa
Postojalo je i verovanje da češljanje kose petkom donosi glavobolju i da kosa brže sedi. Zato su žene izbegavale da se uređuju tog dana.
Religijski značaj petka
Za hrišćane, petak je dan posta i sećanja na raspeće Isusa Hrista. Zbog toga se u mnogim domaćinstvima poštovao strogi post i izbegavalo se veselje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com