Sve je manje inteligentnih ljudi: nauka pronašla presudni uzrok, a nije tehnologija

Stalna izloženost zagađenom vazduhu mogla bi biti povezana sa kognitivnim sposobnostima, rezultati su novog kineskog istraživanja.

Naučnici veruju da štetni uticaj raste sa godinama starosti i štetne materije najviše utiču na muškarce nižeg obrazovanja.

Američki i kineski istraživači četiri godine pratili su 20 hiljada ljudi u Kini.

Oni veruju da su rezultati istraživanja važni za ceo svet – 80 odsto svetske populacije diše vazduh sa visokim procentom štetnih čestica.

Istraživači su povezali nivo zagađenja i rezultate testova iz matematike, ali nisu uspeli da dokažu da zagađenje utiče na to koliko su ispitanici dobro uradili testove.

Zagađenje vazduha „škodi inteligenciji“
 
Istraživanje u kome su učestvovali istraživači za Pekinškog univerziteta i univerziteta Jejl iz Sjedinjenih Država, proučavali su nivo sumpordioksida, azotdioksida i čestica manjih od 10 mikrocentimetara u prečniku, u mestima u kojima ispitanici žive.

Istraživanje se nije bavilo nivoima ugljemonoksida, ozona i većih čestica.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha nevidljivi je ubica – procenjuje se da zbog zagađenja godišnje život izgubi sedam milion ljudi.

„Dokazali smo da je uticaj zagađenja na rezultate oralnih testova izraženiji kod starijih muških ispitanika slabijeg nivoa obrazovanja“, piše u istraživanju.

Zagađenje povećava i rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, tvrde istraživači.

„Uzorak ispitanika nam je dozvolio da proučimo uticaj zagađenja kod starenja. Imamo nove rezultate kada je u pitanju uticaj zagađenja u različitim životnim dobima“, kaže Ši Čen iz Jejl škole javnog zdravlja.

U istraživanju su učestvovala oba pola, a najmlađi ispitanici imali su 10 godina.

Istraživanje je sprovedeno između 2010. i 2014. godine i sadržalo je 24 pitanja iz matematike i 34 pitanja o poznavanju sveta.

I ranije rađena istraživanja pokazala su da zagađenje negativno utiče na kognitivne sposobnosti.

„Rezultati kineskog istraživanja poklapaju se sa rezultatima prethodnog „, kaže Derik Ho sa Politehničkog instituta u Hong Kongu.

Ho se bavio uticajem ekstremnih vremenskih uslova na zdravlje ljudi.

„Novo istraživanje je mnogo detaljniji od prethodnih i bavi se različitim nivoima uticaja koje zagađenje ima na različite starosne grupe i polove“, kaže.

Rad na otvorenom

Smatra se da mnogi zagađivači direktno utiču na hemijski sastav mozga na različite načine.

Zagađivači povećavaju rizik i od oboljevanja od depresije.

Zagađenje širom sveta – statistika

Svake godine 7 miliona ljudi umre zbog izloženosti zagađenom vazduhu.

Zagađenje vazduha bilo je uzrok smrti 4,2 miliona ljudi koji su život izgubili 2016. godine.

91 odsto svetske populacije živi u mestima u kojima je indeks kvaliteta vazduha viši od onoga koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija
14 gradova u Indiji nalazi se među 20 najzagađenijih na svetu
9 od 10 ljudi na svetu diše zagađeni vazduh

Jedan od razloga zbog kojih je istraživanje pokazalo da su stariji muškarci bez visokog obrazovanja izloženiji zagađenju je taj što se obično radi o muškarcima koji rade napolju.

„Kada su u pitanju ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama života jako je teško ublažiti efekte negativnog uticaja“, Kaže Ši.

Itraživači kažu da, iako se rezultati istraživanja odnose na Kinu, oni mogu pomoći zemljama u razvoju i ukazati na važnost zagađenosti vazduha.

Autori su istakli da je u 98 odsto gradova u kojima živi više od 100 hiljada stanovnika nivo zagađenosti vazduha viši nego što to propisuje Svetska zdravstvena organizacija.

(BBC news na srpskom)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.