Na Svetu Trojicu se, prema verovanju, opraštaju svi grehovi onima koji praznik dočekaju čistog srca i otvorenog doma. Ovaj praznik pada pedeset dana posle Vaskrsa i obeležava silazak Svetog Duha na apostole. U narodu se zove i Duhovi, a ove godine slavimo ga u nedelju, 31. maja.
Ne ulazi se u crkvu praznih ruku. Ne ulazi se ni mrzovoljan. Stari ljudi su govorili da Duh ne dolazi tamo gde se ljutnja iznosi pre kafe.
Zašto je Sveta Trojica toliko važan praznik
Trojičindan zatvara veliki vaskršnji ciklus. Crkva ga svrstava među dvanaest najvećih praznika u godini, odmah uz Božić i Vaskrs. Vernici veruju da se tog dana nebo otvara, a molitve idu pravo gore, bez zastoja.
Postoji i drugačiji sloj. Narodni. Onaj koji su bake prenosile unucima dok su kitile kuću orahovim lišćem. Tu se mešaju vera i običaj, a niko više ne pravi razliku.
Tri običaja koja vernici ne preskaču
- Kuću kite zelenilom, najčešće orahovim, lipovim ili brezovim granjem. Veruje se da svežina lišća privlači Duh i tera zle sile iz uglova.
- Pravi se slavski kolač i kuva žito, a sto se postavlja za ručak na koji se zove neko ko je sam.
- Pali se sveća za žive i pokojne, najčešće dve, postavljene jedna pored druge na čistoj salveti.
Ovo nisu prazni rituali. Ovo je način da se kuća „umiri“ pre nego što nedelja krene.
Verovanja
Ovaj praznik se povezuje i sa starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ї ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
Sveta Trojica se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.
Šta se ne sme raditi na Duhove
Na Trojičindan se ne radi u polju, ne pere veš i ne mesi se hleb. Stariji kažu da onaj ko tog dana zabode iglu u tkaninu, „ubada Duh“, pa zato ni krojačke poslove ne diraju. Svađe se ostavljaju za neki drugi dan, a sahranama se po pravilu ne prisustvuje ako nije neophodno.
I još nešto, ne baca se hrana. Mrvica koja padne sa stola pokupi se i daje pticama, nikad u smeće.
Šta tačno znači da se „opraštaju svi grehovi“
Crkva uči da Sveti Duh na ovaj praznik silazi na sve koji se iskreno mole i pričeste. Oproštaj se ne dobija automatski zato što je nedelja, već kroz molitvu, ispoved i čisto srce prema bližnjima. Bez izmirenja sa onima koje ste povredili, praznik gubi smisao.
Sveta Trojica i ime koje se daje deci
Mnoge porodice baš na Duhove krštavaju decu, jer se veruje da ta deca u životu imaju jaku zaštitu. Ako vam se dete rodi u nedelji uoči ili posle Trojica, sveštenici često predlažu imena Duško, Duša, Duhomir, ili klasično Bogdan i Bogdana. Stara je to praksa, ali se vraća u modu.
Kako da praznik provedete bez greške
Ustanite ranije nego obično. Otiđite u crkvu na liturgiju, makar na pola sata. Vratite se kući gde vas čeka ručak za koji ste pozvali bar jednog gosta. Posle podne ne planirajte putovanja i velike poslove. Veče završite tiho, sa ukućanima, bez ekrana.
Koji običaj za Svete Trojice je vaša baka držala kao svetinju, a vi ste ga zaboravili?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com