Taj strašni, strašni svet

Mediji nas svaki čas zatrpavaju zastrašujućim informacijama, i mnogima se onda desi da, pre ili kasnije, počnu da žive u konstantnom strahu – od terorizma, od nasilja, od toga da bi se njima i dragim osobama nešto užasno moglo desiti, od opakih boleština, od globalnog zagrevanja, od opšteg zagađenja, od… Problem s tim strahom je što se radi o stvarima koje ne možete promeniti, a strah vas parališe.
Elementarna katastrofa. Bombaši samoubice. Otkriveno toliko-i-toliko novih alergija. Toliko-i-toliko ih je umrlo od raka materice. U vašem gradu trojicu samoubica u pokušaju spasli, njih petnaestoro se ubilo. Taj-i-taj izboden, onaj drugi unakažen, onaj treći pobio prvo celu porodicu pa ubio i sebe, a silovanja i pljačke jedva da su vredni spomena. Hrana koja je smatrana za zdravu postala je otrovna zbog zagađenja (neke vrste ribe zbog olova i žive, južno voće morate prati pre upotrebe i ne smete više da koristite nastruganu koru limuna ili pomorandže u hrani…). Globalno zagrevanje će upropastiti celu planetu. Ako se aktivira onaj tamo vulkan, ode planeta. I tako redom.
Sve se to dešava. I nije dobra ideja da u potpunosti zatvorite oči pred svime, da budete potpuno neinformisani. Međutim, toliko slušanja o zastrašujućim stvarima može vas navesti da budete konstantno uplašeni, konstantno prestravljeni, i to povodom stvari koje ne možete promeniti (dobro, možete u nekoj meri promeniti način ishrane, ali aktivnost vulkana ne možete sprečiti). Strah je koristan kada vas upozori na neku opasnost pa je vi izbegnete, ali kad ne možete ništa da učinite, strah vam samo smeta, truje vam život – i, što je još gore, sprečava vas da razmišljate o dobrim stvarima. O tome kako vam ćerkica danas blista od sreće jer joj je drug iz vrtića rekao da joj je lepa haljina. O novom mačetu vaše prijateljice – nemirno je, ali je pravi šećer. O tome da će vaša sestra uskoro prvi put postati majka. Krupne stvari, sitne stvari, uvek ima i mnogo toga lepog, samo ako na to obratite pažnju.
Šta učiniti? Zabiti glavu u pesak, kao noj? Naravno da ne, treba se informisati. Ipak, informacije treba sebi dozirati (recimo, ne morate da pratite vesti na svakom kanalu, niti da slušate svake vesti), i potruditi se da nađete i nešto lepo što ćete primetiti i čemu ćete se radovati. Na taj način ne bežite iz sveta u kome živite, svesni ste mogućih opasnosti, ali i ne zaboravljate na one lepe stvari koje život čine vrednim življenja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.