Iako se u narodu često u šali kaže da je Sveti Stefan „slava za škrtice“, ovaj dan ima duboku simboliku zahvalnosti.
Sutra, 9. januara, pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Stefana, prvog hrišćanskog mučenika i arhiđakona, a ujedno i treći dan Božića. Stevanjdan je jedna od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu. Ovo je praznik koji simbolično zatvara božićni ciklus.
Iako se u narodu često u šali kaže da je Sveti Stefan „slava za škrtice“, ovaj dan ima duboku simboliku zahvalnosti, zajedništva i čuvanja tradicije, a običaji koji ga prate svedoče o snažnoj vezi vere, porodice i prirode.
Iznošenje božićne slame – znak završetka praznika
Jedan od najrasprostranjenijih običaja na Stevanjdan jeste iznošenje božićne slame iz kuće. Slama koja je od Badnje večeri stajala ispod trpeze pažljivo se skuplja i iznosi iz doma, jer se veruje da u sebi nosi blagoslov i plodotvornu moć.
U mnogim krajevima slama se odnosi u štalu, voćnjak ili među pčele, kako bi godina bila rodna i uspešna. U Vojvodini je običaj da slamu iznose žene, i to tiho, bez buke, jer se veruje da se tako Božić ispraća sa poštovanjem. Metla kojom se slama pometla često se ne koristi tokom godine, već se čuva kao simbol zdravlja i sreće u kući.
Zašto se kaže da je Sveti Stefan „slava za škrtice“?
Izraz „slava za škrtice“ vezan je za narodnu šalu, jer Stevanjdan dolazi neposredno posle Badnjeg dana i Božića, kada su trpeze već bogate i gosti siti. Zbog toga se kaže da domaćini tog dana ne moraju da iznose obilje hrane kao za druge slave, prenosi k1info.rs.
Međutim, kao i kod svake krsne slave, suština Stevanjdana nije u količini jela, već u okupljanju porodice, kumova i prijatelja. Slavski kolač, slavska sveća i ikona Svetog Stefana obavezni su deo trpeze, jer bez njih slava nema pravi smisao.
„Polazak šljiva“ – običaj za rodnu godinu
U pojedinim krajevima Šumadije, Stevanjdan je povezan sa običajem poznatim kao „polazak šljiva“. Domaćin simbolično odlazi u voćnjak sa sekirom i zapreti da će poseći nerodna stabla. Tada ga neko od ukućana ili komšija zaustavlja rečima: „Ne seci, rodiće ove godine“.
Ovaj običaj završava se stavljanjem slame u raklje stabala, kao simbol nade u bolji rod i blagostanje u godini koja dolazi.
Vera i zajedništvo kao poruka Svetog Stefana
Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, Stevanjdan svuda nosi istu poruku – jačanje porodičnih veza! Naravno, tu je i zahvalnost i očuvanje vere. Kao praznik koji simbolično zatvara božićne dane, Sveti Stefan podseća da su zajedništvo, mir i poštovanje!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com