Zmija otrovnica retko ulazi u kuću tiho i bez traga. Postoji jedan specifičan miris koji vas može upozoriti pre nego što je uopšte ugledate. Zvuči neverovatno, ali stručnjaci za divlje životinje to potvrđuju godinama.
Ako u garaži, podrumu ili ostavi osetite nešto između vlažne zemlje i trulog lišća, ne ignorišite to. Možda niste sami u prostoriji.
Naime, zmije imaju žlezde na zadnjem delu tela koje luče sekret kada se osećaju ugroženo. To je njihov odbrambeni mehanizam, isti onaj koji im pomaže da pobegnu od grabljivaca.
Miris je težak, zemljan i blago truo, neki ga porede sa bajatom vodom u vazi punoj uvelog cveća.
U Americi se kod zvečarki opisuje miris sličan svežem krastavcu. Kod naših vrsta priča je drugačija.
Poskok i šarka ostavljaju zagušljiv trag koji podseća na buđ, vlagu ili truli biljni materijal. Ako ste ikada otvorili staru drvarnicu i osetili neobjašnjivu težinu u vazduhu, znate o čemu pričamo.
Koje vrste zmija najčešće sreću ljudi u Srbiji
U Srbiji živi nekoliko vrsta zmija, otrovnih i neotrovnih.
Od opasnih, najčešći su poskok, šarka i planinska šarka.
Od bezopasnih ćete sresti smuka, belouške i ribaricu. Sa svakim toplijim danom šansa za susret raste.
Sušni periodi gone ih ka kućama jer traže vlagu i hlad, ponekad i ka klimatizovanim prostorijama.
Gde se otrovne zmije najradije kriju
Mesta su uvek ista i uvek tiha. Gomile drva za ogrev, stari kameni zidovi, pukotine u temeljima, prostor iza kotla, kutije u podrumu.
Garaže koje se retko otvaraju, šupe u dvorištu, ostave sa zimnicom. Tu je mračno, hladno i niko ne smeta.
Ako neko od ovih mesta ima neobičan miris, prilazite oprezno.
Šta da uradite ako vidite zmiju
Polako se udaljite iz prostorije i, ako je moguće, zatvorite vrata za sobom. Pozovite vatrogasce ili lokalnu službu za divlje životinje.
U slučaju ujeda, odmah idite kod lekara, bez improvizacija sa isisavanjem otrova ili podvezivanjem.
Koji miris tačno ispušta zmija otrovnica
Težak, zemljan i blago truo miris, sličan vlazi, buđi ili trulom lišću. Oseća se najjače u zatvorenom prostoru poput podruma, garaže ili šupe. Predstavlja odbrambeni signal iz analnih žlezda zmije kada se oseti ugroženo.
Prevencija koja stvarno radi
Najbolja borba je ona koja se ne dogodi. Redovno čistite dvorište od smeća, granja i nagomilanog kamenja. Drva za ogrev držite dalje od zidova kuće i podignuta od tla.
Zapečatite pukotine na temeljima i oko cevi. Na ventilacione otvore stavite gustu mrežu. Pokošena trava i čist prilaz kući nisu samo estetika, nego ozbiljna zaštita.
Zmije ne traže sukob sa ljudima. One traže mir, hlad i hranu. Kada se previše približe domovima, vaša brza i hladna reakcija pravi razliku između neprijatne anegdote i ozbiljne nesreće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com