Knjiga "Anegdote i zanimljivosti sa Balkana" dr Predraga Mutavdžića, stručnjaka za balkanologiju i neohelenistiku, neobičan je pogled na Balkansko poluostrvo, od antičkih vremena do danas. Reč je o anegdotskim pričama o narodima i dostignućima, kao i o pojedinim događajima koji su na različite načine obeležili istoriju i kulturu ovog dela sveta. Grupisane unutar četiri zasebna poglavlja – "Anegdote sa balkana", "Istorijske zanimljivosti", "Balkan iz drugog ugla" i "Balkanske jezičke zanimljivosti" – raznovrsni podaci nižu se zanimljivo na stranicama ove knjige.
Ličnosti poput Miloša Obilića, kneza Miloša Obrenovića, lorda Bajrona, Čučuk Stane ili Eshila, koji se susreću u ovoj knjizi, bivaju ne samo umni već i duhoviti, pragmatični, inspirativni. U nekoliko duhovitih pričica autor otkriva zašto krompir nije zaživeo lako na Balkanu i kako je Dositej Obradović uporno ubeđivao Srbe da prihvate tu biljku koju su oni smatrali "đavoljom". Neobična je priča o beogradskom paši Adži Mustaju, koji je imao još neobičniji nadimak "srpska majka". Nadimak je stekao time što se grčevito borio da spreči nasilje nad hrišćanima. Autor beleži i da izgovaranje zdravice prilikom nazdravljanja potiče iz vremena kada su se prinosile žrtve u vinu bogovima i umrlim precima. Takođe, žene na Balkanu ne nose minđuše u ušima zbog estetike i lepote, već zato što se veruje kako su one odlična amajlija protiv urokljivih očiju.
U poglavlju koje se odnosi na balkanske jezičke zanimljivosti, čitaoci će saznati kako je cvet orhideja dobio naziv, da je domovina kravate – Hrvatska, da je Matija Ban "kum" srpske reči četnik, da su vinogradi oko Grocke i Fruške Gore došli glave rimskom caru Probu…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Knjiga autora dr Predraga Mutavdžića se čita u jednom dahu, bez prekida, drži pažnju. Na jednom mestu svaki zainteresovan čitalac moze pronaći mnogo toga što nije uspeo da nađe ili nije znao. Prava je šteta što nije prevedena na neki svetski jezik, to bi bio svakako best seller. Zahvaljujući njoj, uranjamo u naš svet o kome zaista malo znamo. U svakom slučaju, vredi je pročitati i imati u biblioteci.
Knjiga je izvanredno napisana na krajnje jednostavan i zanimljiv način tako da je namenjena čitaocima od 7 do 107 godina. Toplo preporučujem ovu knjigu svim ljubiteljima kulture, istorije i tradicije Balkana i balkanskih naroda.