Dugovečnost i geni

Novije istraživanje pokazalo je da osobe koje su doživele 95 godina starosti mogu na tome da zahvale genima i nekim drugim okolnostima. Pokazalo se da gojaznost i druge dobre navike imaju manji uticaj na dugovečnostali, ali da nisu zanemarljive.
Istraživači sa Instituta za starenje u Njujorku kažu da osobe koje su doživele duboku starost imaju slične životne navike kao i većina ljudi iz njihovog okruženja.
Jedan od zaključaka je: "Možete da jedete prženu hranu i sladoled, pijete, pušite, preskočite teretanu i da ipak proslavite svoj 100. rođendan, ali ako imate tzv. gen dugovečnosti".
Stručnjaci kažu kroz šalu: "Znaš da imaš gen dugovečnosti tek ako doživiš 100 godina. Zato je ipak važno pridržavati se zdravih navika u ishrani i načinu života."
Dugovečnost i zdravstvene navike
Istraživači su intervjuisali 477 Aškenazi Jevreja koji žive samostalno. Ova grupa je genetski uniformnija od mnogih drugih populacija, tako da je idealna za istraživanje. Godine starosti su bile u rasponu od 95 do 109 ili sa prosekom oko 97 godina starosti. Skoro tri četvrtine ispitanika bile su žene.
Muškaraci i žene opisali su životne navike u svojih proteklih 70 godina. To je urađeno zato što je verovatno da one odražavaju njihov način života tokom proteklog životnog veka. Rezultati su upoređivani sa zdravljem 3.164 osobe rođene otprilike u isto vreme (statistički podaci zvaničnih zdravstvenih institucija).
Osobe koje su doživele duboku starost imale su nešto bolje zdravstvene navike nego poredbena grupa, ali sve u svemu, nije to bila neka velika razlika.
Neki rezultati
Sličan broj veoma starih osoba ima višak kilograma ili je gojazno kao ostali deo populacije. Oko 48% dugovečnih muškaraca bilo je debelo ili gojazno u odnosu na oko 55% muškaraca iz poredbene grupe. Kod dugovečnih žena, oko 44% je bilo sa viškom telesne težine ili gojazno, a 41% kod poredbene grupe.
Među "starim" ženama, 9,6% je bilo gojazno u nekom periodu svog života, u odnosu na 16,2% uporedne grupe. Među muškarcima je taj odnos bio 4,5% prema 12,1%.
Samo 43% dugovečnih muškaraca bavilo se redovnim umerenim fizičkim aktivnostima, a kod uporedne grupe to je bilo 57,2%. Kod žena je taj odnos bio 47% kod dugovečnih prema 44,1% uporedne grupe.
Dnevno konsumiranje alkohola među upoređivanim grupama bilo je slično.
U jednakim procentima su ispitivane osobe pokušavale niskokalorične dijete tokom svog života, a to je otprilike jedna petina muškaraca i 27% žena.
Što se tiče pušenja, gotovo 30% dugovečnih žena je pušilo neko vreme, a 26,2% u poredbenoj grupi. Među muškarcima, skoro 60% dugovečnih je pušilo, a 75% u uporednoj grupi.
Dugovečnost?
Stručnjaci se pitaju: zašto pojedini muškarci i pojedine žene žive tako dugo?
"Dobri geni" su bili na vrhu liste razloga za dug vek, i to za skoro 35% žena i više od 25% muškaraca. Dve trećine dugovečnih osoba imalo je u porodici rođake koji su takođe doživeli duboku starost.
Odgovori koje su davale dugovečne osobe nisu uvek bili oni sa zdravim navikama:

  • dijeta i zdrava umerena ishrana
  • fizička aktivnost
  • pozitivan stav
  • socijalna ili porodična podrška
  • zabranjeno pušenje
  • umereno konsumiranje alkohola
  • aktivan rad tokom života
  • sreća
  • pobožnost, religija, duhovnost
  • dobrotvorni rad, pomoć onima kojima je potrebno…

Među veoma starim osobama bilo je i debelih i gojaznih i onih koje su jele masnu hranu, kao i onih koje su jele slatkiše i čokoladu.
Dugovečnost: zaključci i perspektiva
Studija pokazuje da genetski faktori štite neke ljude od loših navika, navodi profesor Tomas Perls sa Bostonskog univerziteta.
Veruje se da izuzetna dugovečnost zavisi od porodičnog nasleđa, ali da to nije tako jednostavno. Porodice dele mnoge stvari pored gena: uslovi života, način života, obrazovanje, prihodi, zdravstvene navike, pravilno lečenje, nega dece, nega bolesnih…
Ne treba napustiti zdrave navike i zdrav način života jer samo geni (dugovečnost u porodici) ne garantuju dug život.
Na osnovu mnogih istraživanja, procenjuje se da zdrave navike i zdrav način života produžavaju ljudima život za oko 8 godina. Tako američki stručnjaci zaključuju da ako je sada očekivani životni vek prosečnog Amerikanca 80 godina, taj vek se zdravim navikama može produžiti na 88 godina, što nije zanemarljivo.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com