Najniže troškove grejanja ove zime imaće domaćinstva koja se greju na drva, a biće im potrebno oko 35.000 dinara, saopštila je danas Agencija za energetiku Srbije (AERS).
„Najniže troškove energije za grejanje, prema cenama iz oktobra 2016. godine imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, na primer 4.280 dinara po metru kubnom, i ako imaju novije peći čija je efikasnost veća, na primer 65 odsto“, piše u saopštenju.
Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.
„Za nabavku energenata ili energije koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 125.000 dinara za električnu energiju, 112.000 dinara za propan butan gas, odnosno 95.000 dinara za lož ulje“, navodi AERS.
Nakon višestrukog smanjivanja cena, povoljno je grejanje i na prirodni gas (41.000 dinara), čija je dodatna prednost komfor koji pruža, dok su nešto viši troškovi grejanja na ugalj (44.000 do 50.000 dinara).
Ovi troškovi, kako navode, mogu biti i niži, ukoliko se koriste peći i kotlovi čija je efikasnost veća.
Veće troškove, oko 57.000 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo po ceni 5.900 dinara po metru kvadratnom i imaju peći niže efikasnosti, kao i gradjani koji se greju na pelet, čiji su godišnji troškovi oko 60.000, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.
„Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove energije od 47.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija“, navodi se u saopštenju i dodaje da dopunjavanje peći korišćenjem skuplje struje samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za čak 44 odsto, na oko 67.000 dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.
Dodaju da su u odnosu na prethodne godine niže cene gasa, lož ulja i propan butan gasa, a poskupela je struja, za koju se očekuje da će biti sve manje povoljna. Korišćenje lož ulja i propan butan gasa, kako navode, povoljnije je zbog mogućnosti vraćanja plaćene akcize.
Navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva, a ne i investicione troškove (na primer nabavku peći i ugradnju instalacija centralnog grejanja) i troškove periodičnih pregleda i održavanja.
Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 metara kvadratnih na 20 stepeni u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovat časova (150 kilovat časova po metru kvadratnom je prosečna procenjena potrošnja u Srbiji).
Godišnji troškovi obezbedjenja ove količine energije iz različitih izvora, zavise od efikasnosti peći i cena energije, odnosno goriva.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Interesantno je da na početku svake grejne sezone dobijamo informaciju o tome da je struja „direktno u grejnim telima i kotlovima“ najskuplji vid grejanja. Kako sezona odmiče, tako se broj domaćinstava koja se greju na CG i gas prebacuju na struju. Postavke za ovo izračunavanje su besmislene: da li neko ko živi u zgradi bez podruma i dvorišta, može da se greje na drva i ugalj? Kome to treba grejanje stana „16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana (šest meseci))? Da li je cela ova država nezaposlena i sedi po ceo dan pred kućom i gleda TV? Iz mog iskustva: grejanje kotlom na struju, porodica sa dvoje male dece (2 i 3 godine), roditelji zaposleni i rade pet dana u nedelji, stan 60 kvadrata, temperatura 21.2, ne pada ispod 18c isključivo noću za spavanje, kada god se boravi u kući (ujutro 2h, uveče 4h, vikend ceo dan)!!!: maksimalni račun 9.000 pri spoljnim temperaturama od -20c, 4.500 RSD pri novembarskim i martovskim temperaturama. Bolje objasnite ljudima kako radi bojler, rerna i šporet.