Republika Srpska i Srbija, bez obzira na različit međunarodni položaj, moraju imati usklađen pristup realnosti NATO-a na Balkanu i uopšte, izjavio je akademik Darko Tanasković na skupu u Beogradu „Zašto Srpska neće u NATO“.
Ima više prividno pragmatičnih razloga koje pobornici članstva BiH i Srbije u Atlantskom savezu navode kao argumente u prilog svojih stavova, navodi Tanasković.
„Među tim argumentima gotovo obavezno se navodi onaj geostrategijski, o okruženosti državama NATO-a, zatim vojno-bezbednosni, tj. prednost garantovanja sigurnosti, kao i momenat ubrzavanja evrointegracija. Ove argumente ne treba potceniti i olako otpisati, jer se zasnivaju na određenom sagledavanju stvarnosti, a nisu samo deo političkog marketinga“, kaže Tanasković.
Ipak, prema njegovom uverenju više je razloga da se RS i Srbija ne priključe NATO-u i da dosledno vode politiku vojne neutralnosti, uz održavanje korektnih i ponekad partnerskih odnosa sa Alijansom do moguće mere.
Prema Tanaskovićevim rečima, prvi na spisku argumenata protiv priključenja NATO-u je, kako kaže, moralna i kolektivno-psihološka dimenzija: otpor uslovljen traumatičnim iskustvom izazvanim agresijom NATO-a na SRJ 1999.
Snagu i relevantnost ovog argumenta spremni su, kaže Tanasković, da prihvate čak i na Zapadu — ne bi se trebalo odreći ovog neželjenog, ali neospornog moralnog kapitala, a ujedno i dati legitimaciju zločinu koji je 19 država NATO-a počinilo pre 20 godina. Vojno-bezbednosni argument obezbeđivanja sigurnosti u trusnom okruženju, kada je o Srbima reč, takođe nije do kraja uverljiv, mada jeste veoma privlačan.
„Naime, jedino potencijalno ugrožavanje bezbednosti članica NATO-a koje one uzimaju u obzir jeste ono koje navodno dolazi ili bi moglo da dolazi iz Rusije. Rusofobija je bila i ostala najvažniji motiv za ulazak pod NATO kišobran bivših istočnoevropskih i balkanskih država. A Srbima ne samo da ne preti nikakva opasnost od strane Rusije, već je, sasvim suprotno, ona najvažniji srpski saveznik na međunarodnom planu, uključujući i kontekst bezbednosnih pretnji i rizika. Kakva logika može voditi Srbe da se opredele protiv svog glavnog saveznika, prilazeći onima u čije dobre namere i prijateljstvo imaju mnogo razloga da sumnjaju“, pita se Tanasković.
Što se „bezbednosne idile“ unutar NATO-a tiče, uopšte nije sigurno da bi ona bila uspostavljena za Srbe unutar regionalnih koordinata, osim ukoliko bi se spremno i trajno odrekli svojih vitalnih državno-nacionalnih interesa, dodaje on.
Da li se, recimo, Grčka definitivno prestala osećati ugroženom od Turske zato što su obe države-članice istog saveza? Zaključio je Tanasković svoje predavanje ovim pitanjem.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
NATO nikada!
Ne trebaju nam ni jedni ni drugi bez da ulazim ko je ko i ko je blize ili dalje. Ziveli
Kad razuman covek baci malo pogled unazad, videce gde su danas sve drzave (nekada nesvrstane) koje nisu pripadale ni jednima ni drugima. Necu ja sad da kazem da Srbija (ne)treba da se prikljuci nekome ili ne. Samo zelim da kazem, ako si izmedju dva kamena koja su vecito u pokretu.Onda te tare i jedan i drugi kamen.
rusima su vrata svugde zatvorena sta dalje od nas sa tim vasim branjenjem
Poslednji pasus sve govori: „Da li se, recimo, Grčka definitivno prestala osećati ugroženom od Turske zato što su obe države-članice istog saveza? Zaključio je Tanasković svoje predavanje ovim pitanjem.“
Hvala im na svemu,ali kad god su nas „branili“, debelo smo na*ebali.Zato, samo što dalje od nas, imamo mi dovoljno problema i domaćih neprijatelja i bez njih.
Ako mislis na ruse u potpunosti je tako.
Sta rece Adolf? Da li ti je to ime ili prezime.