Šefovi članica Evropske unije u Sofiji raspravljaju o prijemu šest balkanskih država, ali Unija nije raspoložena da se širi. Osim domaćina, još samo neko mašta o proširenju, piše nemački “Velt”.
Kako prenosi Blic, retko se događa da su politički cilj jednog skupa i utisak o političkom raspoloženju toliko udaljeni jedno od drugoga kao na Samitu o Balkanu koji se danas održava u Sofiji, ocenjuje list. Tema je dalje proširenje Unije, na čija vrata trenutno kuca šest balkanskih zemlja: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo. Većina starih članova, međutim, „ne želi da otvori vrata i dočeka ih raširenih ruku“.
Bugari će predsedavati Savetom EU do kraja juna, a napredak u procesu širenja u interesu je istočnobalkanske Bugarske, koja je članica od 2007, budući da su zapadne balkanske zemlje najbliže komšije i trgovinski partneri. Zbog toga je logično da podržava prijem Srbije i Crne Gore, kao i Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Kosova.
Osim domaćina, u međuvremenu još samo samo Komisija EU mašta o proširenju. Predsedavajući Žan-Klod Junker ima ambiciju da da lični istorijski doprinos, ali je inače broj entuzijasta veoma ograničen, piše “Velt”.
S jedne strane, zbog toga što su energiju članica trenutno pre svega apsorbuju pregovori o Bregzitu i neizvesnost kako će se izlazak Velike Britanije odraziti na Uniju. Kada gubite najveći deo “neto-uplatilaca”, ne čeznete baš da primite šest novih zemalja “primalaca”.
Osim toga, preovladava osećaj da trenutno postoje hitniji problemi, na prvom mestu, obezbeđenje granica i koncept za prevazilaženje izbegličke krize. Drugi usporavajući faktor je sumnja u uspešnost dosadašnjeg proširenja.
Iako je ekonomski napredak novih članica očigledan, otuđenost između zapadnih i istočnih Evropljana kada je reč o vrednostima, pravnoj državi i slobodi štampe, nameće pitanje koliko zapravo zajedništva ima u toj zajednici, što dodatno suzbija euforiju, ocenjuje „Velt“.
Sliku, pre svega, kvare, razmere korupcije u novim članicama. Prema mišljenju Boda Hombaha, bivšeg specijalnog koordinatora za Pakt stabilnosti Jugoistočne Evrope, razlog je u prestanku uslovljavanja nakon pristupanja tih zemalja EU. Pritisak iz procesu pristupanja – članstvo u zamenu za reforme – nakon prijema u EU više nije bio dovoljno osetan, a novopridošle članice su ponovo nastavile po starom.
– Na Balkanu mogu da se postignu odlični uspesi putem uslovljavanja, uprkos tome što im tamo ne manjka ideja za njegovo zaobilaženje – rekao je Hombah za “Velt”. Ako se želi uspeh, “uslovljavanje mora da se nastavi i posle pristupanja”, ocenjuje on.
Uprkos sumnjama, komesar za proširenje EU Johanes Han nedavno je kao cilj u pogledu datuma pristupanja Srbije i Crne Gore odredio 2025. godinu. Da bi to bilo moguće, veruje Han, pregovori moraju biti završeni do 2023. S obzirom na izazazove s kojima se kandidati suočavaju na planu pravne države i ekonomskih ciljeva, to nije mnogo vremena, piše „Velt“, a prenosi Blic.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Bas tako i treba….znate onu Domanovicevu pripovetku ,,Vodja,,? Ko ne zna trebalo bi da je procita,pa da znate ko nas i gde vodi… U nekoj zemlji ,ljudi izabrali ,,vodju,, ili volovodju i on ih poveo nekud…na tom putu ,ginu,satiru se,i sve ih je manje….na kraju vide da ih je sve vreme slepac vodio…tako je i sa nama…treba neko iz Nemacke ili onaj Makron da nam otvori oci..a ovi nasi,pa,oni su taj vodja tj on…i sada posto ne zna sta da radi vise sa Srbijom koja je pred kolapsom,brze bolje bi da je uvali u EU da se oni brinu o sirocicima,po svaku cenu,cak i prodaje Kosova.
cilj samita je da pokaže komšijama kako su to garavi za prijem ali eto ostali nisu raspoloženi . Važno samo garavim bugari da mogu drpaju komšije …..eto bili smo dobri .
Ko ih je napravio sirocicima?