Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) Slobodan Brajković izjavio je da će članovi tog sindikata sutra stupiti u štrajk prekidom rada, ostankom na radnim mestima i okupljanjem u školi.
Dodao je da očekuje odgovor celog društva na tragediju koja se desila u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
„Očekujemo da država pooštri zakone, da deca ne mogu da uzimaju oružje iz kuće, ali i da im roditelji posvete više vremena, mada znamo koliko su zauzeti poslom“, rekao je Brajković za agenciju Beta navodeći da će prekid rada trajati taj dan i da je potrebna reakcija države što pre.
Podsetio je da sindikat traži da se svim zaposlenima u prosveti obezbedi poštovanje na radu i radna okolina na kojoj su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa odgovarajućim odredbama Ustava i zakona.
On je naveo da su neophodne „korecije u društvu, kako se deci ne bi nudile negativne pojave kao uzor“.
„Mi smo pre više godina kad se pojavio rijaliti šou, sve i svašta na televiziji, tražili da se to sankcioniše tako da ne može negativno da utiče na omladinu“, rekao je Brajković.
Na pitanje da li ministar prosete Branko Ružić treba da podnese ostavku, on je rekao da Ružić nije kriv za tragediju u školi „Vladislav Ribnikar“ i da je puno učinio za škole, ali da ne može Ministarstvo sve da uradi, već je obaveza i na široj zajednici.
Prema njegovim rečima, prosvetni radnici „maksimalno sebe ulažu“ u obrazovanje učenika, mada su im plate, kako je naveo, ispod proseka u odnosu na sve zaposlene iako su u ogromnoj većini visokoobrazovani.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Kažete da prosvetni radnici „maksimalno sebe ulažu“! Držim akreditovane seminare profesorima iz oblasti tehnike i znam koliko prate razvoj tehnike, koliko znaju i koliko ih zanima stručno usavršavanje. Najčešći odgovor profesora je „neću da gubim vreme“ a direktora, da škola nema para. Znam šta pričam jer sam tridesetak godina proveo u privredi i desetak u prosveti (pred penziju, da se malo odmorim od tenzija u privredi). I znam koliko profesori stručnih predmeta znaju. A od hiljadu i nešto akreditovanih seminara, manje od 100 su stručni a preko hiljadu su sa pedagoško-psihološkim temama. I ti su najposećeniji jer su nekome „najisplativiji“. Pa šta ste naučili??? Niste prepoznali da taj dečko ima neke probleme? Ni psiholog ni razredni starešina? Nisam pedagog niti psiholog, inžinjer, ali sam bio jednoj generaciji razredni starešina. Sa roditeljima svih mojih đaka sam bio na „ti“ i redovno, bar par puta godišnje smo se privatno posećivali, van škole. Morao sam da saznam kako žive, kakvi su im odnosi…. sve što je od značaja za dobrobit dece. Danas (po unucima) vidim da se roditeljski sastanci drže zbog ekskurzija (12.-16.000.00 dinara za dva dana). Niko nije obišao učenika da vidi i sazna kako živi. Male plate!!! Obrazovanje jeste stub i kičma svakog društva. Ali to pretpostavlja posvećene nastavnike, koji zbog „male“ plate neće zapostaviti svoj poziv. Ja imam par objavljenih knjiga, nekoliko desetina stručnih radova, dva patenta, nekoliko desetina održanih stručnih seminara, inžinjersko iskustvo od 30 godina u privredi (plus 10 u prosveti) od čega petnestak godina kao direktor, i 44.000 dinara penziju. I nikad me mala plata nije sprečavala da se stručno usavršavam i maksimalno posvetim svom poslu. Zato, predsedniče sindikata, malo razmislite o čemu pričate.