U pravosudju u Srbiji zabeleženi su odredjeni pomaci, kao što je izrada Pravilnika koji se odnose na vrednovanje rada nosilaca pravosudnih funkcija i brže rešavanje starih predmeta, ali je mreža sudova problematična, neravnopravna dostupnost pravu i pravdi zabrinjavajuća, a postoji i problem uticaja izvršne vlasti, posebno u komentarisanju sudskih slučajeva, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije.
„Uradjeno je, izmedju ostalog, donošenje pravilnika koji se odnose na vrednovanje i rada nosilaca pravosudnih funkcija a koji bi trebali biti ranije doneti. Ja neću da govorim da li je Savet zadovoljan tim pravilnicima, treba sačekati i posmatrati. Brže se rešavaju stari predmeti. Predmet do pet godina ubrzano se rešavaju za četiri odsto, a za predmete starije od 10 godina rešavanje je ubrzano za 12 odsto. To je nešto što ohrabruje“, rekla je na konferenciji za novinare u Medija centru članica Saveta Jelisaveta Vasilić.
Ona je kazala da je problem ranije bio to što su predsednici suda bili dugo u v. d. stanju, kao i da je Savet insistirao da se to reši, jer je to način na koji se korumpiraju sudije.
„Sada u ovom trenutku imamo izabrane sve predsednike, osim u šest sudova“, navela je Vasilićeva i dodala da je dobro i što je donet Zakon o sudjenju u razumnom roku.
Ona je rekla i da Savet ima ozbiljne primedbe na taj Zakon.
„Ovde su ozbiljne primedbe, jer sudija, predsednik suda je nadležan za mere, za sve. Sudija nema pravo da utiče koje mere u nekom predmetu treba da se daju. Nema pravo da se žali. To znači da mu je uskraćeno učešće u samom postupku, a ono što je gore uskraćena mu je dvostepenost“, navela je Jelisaveta Vasilić.
Istakla je da je naročito zabrinjavajuća neravnopravna dostupnost pravu i pravdi, odnosno postoje sudovi koji su preopterečeni, dok drugi manje rade.
„Tako da se dešavaju delegacije, odnosno prebacivanje predmeta iz suda u sud. U toku prošle godine izvršeno je 7.000 predmeta delegacija. To je problem. Imali smo problem Sartida. Tada smo utvrdili da je došlo do nameštanja stečajnog predmeta. Izuzet je Požarevac kao jedan od izuzetno ažurnih sudova i dat je beogradskm sudu da bi taj predmet dobio odredjeni sudija“, navela je Vasilićeva.
Prema njenim rečima, mreža sudova u Srbiji je problematična i utvrdjena je bez odredjenih merila.
Jelisaveta Vasilić je rekla da u Srbiji ima duplo više sudija, nego što je to slučaj u evropskim zemljama.
Ona je navela da je prosečan prijem predmeta u Srbiji po sudiji 340, dok je u Evropi 850 predmeta.
Prema oceni Saveta, zakoni u Srbiji su neprecizni, nejasni a pojedine odredbe su koruptivne, a mnogi zakoni su takvi da ih sudije veoma teško tumače.
„Najviše smo pisali primedbe u odnosu na koruptivnost. Pisali smo primedbe ne znam koliko puta na Zakon o privatizciji. Naš predlog je da se zakoni ne donose hitno, da se sprovode ozbiljne stručne javne rasprave…“, navela je ona.
Vasilićeva je rekla da se zakoni u Srbiji često donose „jednostavno“ po hitnom postupku.
„Hitne postupke, koje sve vlade praktikuju, a ova čini mi se najviše“, kazala je ona i dodala da je oko 80 odsto svih zakona doneto na taj način, što znači bez javne rasprave.
Iznela je i podatake istraživanja o percepciji prisustva korupcije u kome je 25 odsto sudija ocenilo da su njihove kolege korumpirane.
„To misli i 30 odsto tužilaca, kao i 60 odsto advokata, dok više od 80 odsto gradjana smatra da su nosioci pravosudnih funkcija podložni primanju mita“, kazala je Jelisaveta Vasilić.
Govoreći o nezavisnosti pravosudja, kazala je da je potrebno prestati s kršenjem prezumpcije nevinosti, jer to smeta i utiče na rad sudija.
Jelisaveta Vasilć je ocenila i da je veliki problem i Ustavni sud Srbije, koji je, kako je rekla, neka mešavina izmedju izvršne i pravosudne vlasti.
Na pitanje zašto se izveštaj koji je završen krajem marta predstavlja danas, rekla je da je izveštaj prosledjen vladi i da se čekalo dve sedmice da ona odgovori, a da su potom bili izbori.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.