Protest inicijative Ne davimo Beograd zbog zagadjenja vazduha održan je večeras ispred Skupštine grada i Vlade Srbije.
Ta inicijativa je pre tri dana pokrenula peticiju kojom se od gradske i državne vlasti zahtevaju konkretne mere protiv zagadjenja vazduha u Srbiji.
Član Inicijative Vladimir Radojičić kazao je agenciji Beta da je „vrlo jasna artikulacija zahteva“ prema lokalnim i državnim vlastima o tome šta je nužno uraditi da bi se gradjani zaštitili od štetnog dejstva zagadjenog vazduha.
„Zahteve peticije predajemo Gradu Beogradu, pre svega je adresiran na gradski Sekreterijat za zaštitu životne sredine, i predajemo Vladi Srbije, a zahtevi se pre svega odnose na Ministarstvo zaštite životne sredine“, kazao je Radojičić.
On je istakao da su zahteve podelili na dva dela: kratkoročne mere koje je, kako je kazao, „neophodno preduzeti u situacijama kada imamo esktremno zagadjenje vazduha“, i dugoročne mere koje su usmerene na trajno poboljšanje kvaliteta vazduha.
Medju kratkoročnim merama je da je „neophodno da objektivno, pravovremeno i tačno gradjani i gradjanke Beograda dobijaju informacije o stanju vazduha u Beogradu, a ne da te ionformacije dobijamo sa stranih sajtova“.
„Očekujemo isto od institucija na gradskom nivou da izadju i saopšte gradjanima da li je deci dozvoljeno da izlaze napolje, da li je dozvoljeno bolesnima da imaju fizičke aktivnosti, a koliko mi kao zdravi isto tako možemo biti izloženi zagadjenju i šta tada da radimo, sve do redukcije saobraćaja u pojedinim delovima onim danima kada imamo ekstremno zagadjenje vazduha“, kazao je Radojičić.
Radojičić je u govoru okupljenima ispred Skupštine grada kazao da Beograd ima problema sa zagadjenjem od 2010. godine, i da podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da na teritoriji Srbije godišnje umre 6.000 ljudi od posledica zagadjenja vazduha.
„Da li neko uopšte zna ko je i šta radi gradska sekretarka za zaštitu životne sredine grada Beograda, Ivana Vilotijević?“, pitao je Radojičić okupljene.
On je ukazao da vlast, „umesto da omogući svakom domaćinstvu da se priključi na centralno grejanje, diže cene usluga grejanja“.
„Šta rade s Vinčom (gradskom deponijom smeča)? Kažu: ‘Imamo rešenje, izgradićemo spalionicu’. Ali neće da kažu gradjanima i gradjankama da se u spalionici neće spaljivati otpad koji se 40 godina tamo deponuje, i neće da kažu da će ta spalionica dodatno zagaditi vazduh. Neće da kažu da će ta spalionica dodatno opteretiti kućne budžete gradjana i gradjanki Beograda, da ćemo svake godine izdvajati 39 miliona evra za to“, naveo je Radojičić.
On je podsetio da je Inicijativa Ne davimo Beograd od Evropske investicione banke u petak, 25. oktobra, dobila informaciju da „neće da učestvuje u finansiranju te spalionice zato što je protivna Poglavlju 27“ pretrpistupnih pregovora EU i Srbije, o zaštiti okoline.
Član Inicijative Ne davimo Beograd Aleksa Petković je okupljenima pročitao zahteve, medju kojima su redukcija saobraćaja uvodjenjem sistema „par-nepar“ u danima ekstremnog zagadjena vazduha i, takodje u tim danima, privremeno zatvaranje vrtića i škola u delovima gradova ugroženim zagadjenjem.
„Dugoročne mere za unapredjenje kvaliteta vazduha i zaštite gradjana su radikalno poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja. Obezbedjivanje uslova za kretanje kroz grad bez zagadjenja, za korišćenje bicikla i za pešačenje, prelazak s fosilnog goriva na obnovljive izvore energije“, naglasio je Petković.
Dodao je da „treba korigovati, odnosno smanjiti cenu daljinskog grejanja“, da bi se podržalo priključivanje domaćinstava i promeniti način naplate.
Predstavnici Inicijative Ne davimo Beograd predali su večeras te zahteve Skupštini grada Beograda i Vladi Srbije.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.