Hrvatski mediji prenose priču o srpskom selu Strojkovce, u kojem nema nezaposlenih, kao fenomen u komšiluku.
Svaka peta kuća u selu Strojkovce je preduzeće – neki su bili primorani da se okrenu porodičnom biznisu, dok su drugi to učinli kako bi nadmudrili komšije, prenosi tamošnji mediji pisanje Blica.
S obzirom na to da je blizu sela planina Kukavica na kojoj je lako doći do drveta, mnogi se bave upravo njegovom preradom.
Nezaposlenih u selu, tvrde meštani, nema. Bilo ih je, dodaju 20-ak, ali oni su otišli na rad u Češku.
Inače, selo nema vodovodnu ni kanalizacionu mrežu, a putevi, osim glavnog, nisu asfaltirani. Zato imaju trgovine, dve poljoprivredne apoteke, dve vulkanizerske radnje, fizerske salone…
“Mi smo fenomen. Nema vode, kanalizacije ni asfalta, a firmi ima koliko ti duša želi“, kaže o selu Dragan Vujić koji i sam ima radnju koja se bavi proizvodnjom drvene ambalaže. Do pre nekoliko godina skoro u svakoj kući se nešto proizvodilo, legalno ili na crno, međutim navalile su inspekcije pa su mnogi ugasili firme.
Goran Kocić objašnjava da se od nečega mora živeti, a muka je naterala ljude da se bave obradom drva. Većina meštana nekada je, naime, živela od proizvodnje voća ili od rada u fabrikama koje se zatim zatvorene, a cene voća pale su, kažu, na niske grane. Zato su pronašli drugi izvor prihoda.
Kocić u svojoj firmi za proizvodnju kreveta zapošljava 70 radnika, a Bratislav Đorđević koji ima salon nameštaja njih 40.
“Počeo sam posao s 27 godina i s jednim radnikom u obiteljskoj kući, a sada zapošljavam 40 meštana. Što da vam kažem osim da smo mi Strojkovčani ambiciozni i vredni“, kaže Đorđević.
Još jedan uspešni preduzetnik Miomir Marković, napominje da su Strojkovčani ljudi posebnog kova, ali da nisu maštoviti.
“Čim neko pokrene neki posao, komšija otvara istu proizvodnju, a usput nikne još nekoliko na crno“, objašnjava.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
To šta nemaju ulice i vodovoda i sličnih javnih potreba dokazuje samo to da su nesložni — a kako bi i bili kada su „komšije“ (turski rečeno) a ne susedi (po srpski) ili je to samo polupismeni Blic u izrazu koji inače više priča špansi od turskog samo ne srpskim jezikom.