Više javno tužilaštvo, odeljenje za visokotehnološki kriminal, pokrenulo je istragu protiv antivakcinalista koji su preko fejsbuka širili besmislice, izazivali paniku i iznosili netačne informacije o MMR vakcini.
Na taj način uticali su da se smanji obuhvat vakcinisane dece, a sve to je imalo za posledicu i ima epidmiju morbila, koja uveliko traje u Srbiji.
„Više javno tužilaštvo u Beogradu – odeljenje za visokotehnološki kriminal postupa u pravcu utvrđivanja krivične odgovornosti više javnih ličnosti protivnika vakcinacije dece i oni su predmet obrade i procesuiranja Odeljenja koje vrši provere navedenog činjeničnog stanja i prikuplja potrebne dokaze i dokumentaciju kako bi na adekvatan način i u potpunosti pretkrivični postupak bio sproveden i okončan“, stoji u saopštenju višeg javnog tužilaštva.
Navodi se i da ni u ovom kao ni u bilo kom drugom predmetu neće biti ustupaka niti izuzetaka u smislu utvrđivanja krivične odgovornosti i krivičnog gonjenja onih lica koja su izvršila neko krivično delo, a nakon što budu prikupljeni svi relavantni dokazi i sprovedene i druge procesne radnje tužilaštvo će blagovremeno o tome obavestiti javnost.
Podsetimo, mediji su u februaru preneli vest da je prvom osnovnom sudu u Beogradu podneta krivična prijava zbog izazivanja panike i nereda protiv 43 osobe koje su protivnici vakcinacije dece, a posebno vakcinacije MMR vakcinom protiv malih boginja.
Prijavu je podnela grupa od 270 roditelja iz cele Srbije, na čelu sa dr Tomislavom Stevanovićem iz Zrenjanina i Vladimirom Cimermanom iz Beograda.
Prva na spisku prijavljenih je Slađana Velkov iz Vladičinog Hana sa trenutnim prebivalištem na nepoznatoj adresi u Skoplju. Na listi su i poznate estradne i javne ličnosti. Među njima Jelena Karleuša, Maja Volk, Mirjana Bobić Mojsilović, Miroljub Petrović…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Šta je netačno u vezi vakcina? Da ih proizvode NATO fašisti koji su već više puta dokazali da imaju cilj istrebljivanje srpskog naroda? Treba da budeš slabouman da bi tako nešto dao svome detetu, bez obzira na rizik od bolesti.
Batamrco, zivim u americi vec prekk 0 godina, i to sto vi pricate nije tacno. Broj autisticne dece medju vakcinisanom nijako nije manji u poredjenju sa nevqkcinisanom populacijom, naprotiv. A kriterijum za dijagnozu autizma se frasticnk promenio u odnosu na pre 20 godina te je h tu kategoriju sad uvrsteno mnogo vise. Citirate nekoga o o tome ocito ne zna dovoljno, ako je uopste i upucen, ili je pogresnk citiran. A ko hoce da se igra sa zivotima svoje dece i da ih ne vakcinise, samo nek izvoli. Na koncu i to je nekakav prirodni odabir.
Ne uznemiravajte Miroljuba,taj šalje POD MAČ,bato.
Vakcina ima NEZELJENA DEJSTVA koja ne zelim ni svom ni bilo cijem detetu. Kada naprave vakcinu koja nema zivu i otrove, i koja NIJE PRISILNA I OBAVEZNA neka se jave, razmislicu. Do tada, da bi ubili dosadu, neka prvo vakcinisu policajce, komunalne policajce, busplus kontrolore, salterske sluzbenike, poreske referente, poslanike i celu vladu, SVE sudije i prinudne upravitelje, i radnike parking servisa sa sve porodicama. Amin.
Kakva živa, kakvi otrovi.
Ovako je 2009. za list “Alo” govorio čuveni pedijatar i redovni profesor na Medicinskom fakultetu, Branimir Nestorović. Naslov teksta – “VAKCINE SU ČESTO OPASNIJE OD BOLESTI”Prema kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji, dete u prve dve godine života primi čak 14 vakcina.Neke među njima, kao što su vakcina protiv hepatitisa B i kombinovana vakcina protiv malih boginja, zauški i rubela (MMR), u svetu su, kako za „Alo!“ priča prof. dr Branimir Nestorović sa Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, dovele do ozbiljnih nuspojava, uključujući psihička oštećenja, pa čak i smrt.Zanimljivo je da u Srbiji po zakonu lekar nema pravo da objavi podatke o negativnim efektima vakcine.Veliku pažnju javnosti u svetu izazvalo je otkriće da se MMR vakcina može dovesti u vezu sa naglim porastom broja autistične muške dece.– Autizam je bio potpuno nepoznat do uvođenja vakcina, a sada raste po neverovatnoj stopi kod muške dece. Tako je u Americi pre 20 godina bilo jedno obolelo dete na 1.600 dečaka, a danas je jedan na 82 – navodi Nestorović i dodaje da je sve veći broj dece koji imaju poremećaj pažnje i hiperaktivnost.