Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić izjavio je danas da će iz škola otići nekoliko stotina zaposlenih, odnosno samo oni koji su se izjasnili da to žele i malobrojni koji u normi nemaju nijedan čas.
Verbić je za „Večernje novosti“ rekao da će oni, uz otpremnine, posao napustiti od Nove godne, a da ih je ukupno nekoliko stotina, u sistemu koji broji 100.000 ljudi.
„U prosveti se na ovaj način ne mogu postići velike uštede. Može se samo ukrupniti norma nastavnicima, ali ne mogu se časovi ukinuti“, rekao je Verbić.
Veći posao za prosvetu će, kako je naveo, biti da se dovrši ono što se pokušava duže od decenije, a to je da se napravi mreža škola, jer, istakao je, ima škola sa više zaposlenih nego dece.
Ističući da se mora više baviti đacima, nego radnim mestima, Verbić je najavio da će do sledeće školske godine biti preispitan broj časova, jer u nižim razredima po zakonu ne sme da bude veći od 20, a dostiže i 23 nedeljno.
Stariji osnovci, objasnio je, imaju u rasporedu i po 28 obaveznih časova, umesto zakonom propisanih 25, i na sve to pohađaju i neobavezne izborne predmete.
„Broj časova mora da se smanji i prilagodi zakonskim ograničenjima. Tako će i efekti rada na času biti veći i zbog toga će srećni da budu i deca i roditelji, ali nema dileme da će biti nezadovoljni oni nastavnici čiji su to časovi“, naveo je Verbić.
Kada je reč o uređivanju škola, Verbić je naveo da se sa tim poslom odavno počelo, pa je u toku rekonstrukcija 30-ak objekata, a do kraja godine će biti raspisan tender za rekonstrukciju 80 škola i u martu za još toliko.
Samo u ovoj godini, prema rečima ministra prosvete, škole su iskazale potrebu za radovima vrednim 13 milijardi dinara.
Govoreći o formiranju baze doktorskih disertacija, Verbić je naveo da je uz pomoć sredstava iz projekta RODOS, baza spremna na adresi nardus.mpn.gov.rs.
Tu je, istakao je, već oko 1.000 disertacija koje su prikupljene u poslednjih pola godine, a starije doktorate univerziteti nisu dužni da stave, mada ministar veruje da će to uraditi zbog sopstvene reputacije.
Upitan da li će tu moći da se vide radovi gradonačelnika Siniše Malog, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i predsednika Opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića, Verbić je objasnio da je za svaki doktorat dobro da bude javno dostupan, a koje će starije teze univerziteti staviti u bazu, to samo od njih zavisi.
Govoreći o novinama koje će doneti novi zakon o visokom obrazovanju, Verbić je rekao da će se promeniti način finansiranja, ali i da Ministarstvo neće nametati svoje mišljenje.
„Naše je da iniciramo promenu i okupimo sve zainteresovane. Insistiraćemo pre svega na drugačijem obrazovanju budućih nastavnika. Država mora da ima veći uticaj na obrazovanje nastavnika i tražićemo da se tog posla prihvate univerziteti, a ne pojedinačni fakulteti“, najavio je ministar Verbić.
Novi zakon o visokom obrazovanju će, kako je dodao, promeniti način finansiranja fakulteta, a Univerziteti treba da imaju značajniju ulogu da među fakultetima budu manje razlike, a ne da na jednom profesori imaju deset puta veće plate nego na drugom.
Kada je reč o novom zakonu i Strategiji naučnog razvoja, Verbić je napomenuo da bi trebalo da se mnoge nabavke oslobode krutih procedura, da se promeni način finansiranja, ali i da se nauka mnogo više okrene inovacijama.
„Tome naučnici pružaju veliki otpor. Mislim da mnogi nisu dobro shvatili ideju o inovacijama, koje treba da donesu dobrobit društvu, ali ne i nužno da rezultiraju patentom ili da imaju finansijski efekat. Posebno ne u društvenim naukama“, istakao je ministar.
Na pitanje da li će Srbija konačno dobiti zakon protiv koga studenti neće protestovati na ulicama svakog septembra, Verbić je odgovorio da se nada da će studenti početi da postavljaju sadržajnije zahteve, a ne one o broju ispitnih rokova i bodovima za upis.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.