Starosedelačko stanovništvo ostrva Guam je pozvalo na mir usled pretnji severnokorejskog raketnog napada.
Neki pripadnici naroda Čamoro su se okupili na mirovnom protestu ove nedelje i tako pokušali da svetu približe svoju borbu za očuvanje zemlje predaka, potvrde svoja prava domorodačkog naroda i zatraže neki oblik samouprave.
Neke žene su nosile tradicionalne cvetne vence a muškarci nakit.
„Ovo je poziv na solidarnost ne samo sa narodom Čamoro nego sa svim ljudima na svetu jer mir na Guamu znači mir u svetu“, rekla je Monaeka Flores, umetnica i pomoćnica poslanika.
Oko trećina stanovništva te američke teritorije se izjašnjava kao deo naroda Čamoro, plemena za koje se veruje da je na Guam stiglo iz Indonezije i Filipina pre oko 3.500 do 4.000 godina. To se smatra jednom od prvih svetskih pomorskih migracija.
Od tada su preživeli španske doseljenike, krvave bitke Drugog svetskog rata i sve veće američko vojno prisustvo na ostrvu. Jedan ekspert za Guam kaže da bi bilo „katastrofalno i tragično da se rečima ne može opisati“ za domorodačku kulturu ostrva ako bi se ono našlo na meti u eventualnom ratu SAD i Severne Koreje.
„Ova ostrva su dom naroda Čamoro. Naše kosti su u ovoj zemlji“, rekao je profesor na univerzitetu Guam Majkl Ludžan Bavakva.
Čamoroi imaju svoje tradicije, koje uključuju navigaciju na otvorenom okeanu, prikazanu u Diznijevom animiranom filmu „Moana“, i rimokatoličko religijsko nasledje koje su doneli kolonisti i misionari. Španski uticaj je počeo po dolasku istraživača Fedinanda Magelana na ostrvo u 16. veku.
Glavni grad Guama Hagatna je skoro potpuno uništen tokom bitke SAD i Japana u Drugom svetskom ratu. Nakon rata nije učinjeno mogo na obnovi.
„Izbrisali ste istorijsku povezanost ovog naroda. Uništili ste vekove njegovog iskustva“, rekao je o toj bici istoričar Malija Toni Ramires.
Izgradnja vojnih baza posle rata je uništila još više istorijskih mesta a isto je učinio i razvoj turizma.
Ime Čamoro se odnosi na potomke prvih ljudi koji su naselili Guam i manja okolna Marijanska ostrva. SAD su kontrolu nad Guamom preuzele 1898, posle Špansko-američkog rata.
Ostrvom je do japanskog osvajanja 1941. upravljala američka mornarica, a posle rata su SAD postavile civilno rukovodstvo i 1950. dale državljanstvo stanovnicima Guama.
U današnje vreme, neki Čamoroi i drugi stanovnici Guama žele nezavisnost ostrva ili makar neku formu „slobodnog zajedništva“, kakvu imaju neka od susednih ostrva. To bi značilo da SAD imaju ekskluzivni vojni pristup ostrvima i njihovim vodama a zauzvrat bi stanovnici Guama imali pravo da žive i rade u SAD.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.