Žanr: komedija, drama
Trajanje: 82 min.
Zemlja porekla: Srbija
Engleski naziv: Devil’s Town
| Glavne uloge: | Lazar Ristovski, Danica Ristovski, Uroš Jovčić, Jana Milić, Marija Zeljković, Mina Čolić, Slavko Štimac, Nebojša Milovanović, Lena Bogdanović, Marta Bereš, Andrea Erdelj, Goran Jevtić, Vlastimir Velisavljević, Milan Tomić |
| Scenario: | Vladimir Paskaljević |
| Režija: | Vladimir Paskaljević |
SINOPSIS
Film o ljudima koje vode osnovne ljudske potrebe – instinkti, opsesije, ambicije, strahovi i frustracije. Skup različitih likova čiji se putevi ukrštaju u jednom danu.
Siromašna desetogodišnja devojčica Jelena, koja pokušava da priušti sebi tenisku opremu po cenu toga da trpi maltretiranje i ponižavanje ohole Ivane, ćerke bogate prostitutke. Bogati tinejdžer Ciril, koji ne može da kupi ljubav. Ne može da prihvati činjenicu da ga je devojka Natalija ostavila i postaje agresivan.
Bivši imigrant koji se vraća u rodni Beograd i investira svu ušteđevinu u izgradnju nekretnina. Sada se suočava s korupcijom i ucenama. Prostitutke koje se prave da su srećne. Ćerka prostitutke koja pokušava da nađe svog pravog oca. Ludi taksista koji krivi ceo svet za svoju ličnu nesreću. Napravio je spisak ljudi koji su "odgovorni" za njegovu "tragediju" i sada počinje da se sveti.
O FILMU
"Đavolja varoš" je moderna crna komedija koja satirično govori o savremenom srpskom društvu, ali to se može primeniti na svako društvo u krizi. Film je struktuiran kao dinamična višestruka priča s više povezanih likova čiji se putevi ukrštaju u jednom danu. Nepredvidiv zaplet i kratki rezovi čine ovih 82 minuta filma izuzetno napetim i dramatičnim.
Reditelj Vladimir Paskaljević želeo je da u svom prvom dugometražnom filmu ispriča priču o borbi devojčice koja želi da igra tenis i da nas njena borba sprovede kroz život u Srbiji danas. Taj život sačinjavaju scene i kratke priče koje je reditelj nosio u sebi i kojima je u većini slučajeva bio i svedok.
"Tako je nastao scenario za film sastavljen od isprepletenih priča. Prva ruka scenarija napisana je za četiri dana, kasnije sam je dorađivao, ali vrlo malo. Mislim da publika voli da vidi takve filmove s kratkim rezovima, pričama koje se dinamično smenjuju, mnoštvom interesantnih likova, i to me je ohrabrilo da napravim takav scenario", kaže Paskaljević.
Snimanje prvog dugometražnog filma za reditelja je predstavljalo pravi izazov. "Sve što sam ikad hteo da radim u životu je da snimim film koji bi odrazio ideje u koje verujem i stavove iza kojih stojim. Radio sam na šansi za svoj prvi film deset godina tako da je bilo ‘ili-ili’. S obzirom na to da nismo dobili novac od Sekretarijata za kulturu grada Beograda, kao ni od drugih institucija, teret finansiranja pao je isključivo na producenta, pa sam morao da uklopim sve u jedan vrlo stisnut budžet i mali period od četiri nedelje. Znao sam da ću ili da propadnem ili da uspem, da nema sredine. Radio sam pod velikim pritiskom i stresom, možda sam čak bio povremeno beskrupulozan prema saradnicima", kaže reditelj.
Slično se priseća i producent filma, Milan Tomić: "Pripreme su krenule 12 dana pre Olimpijade (8. avgusta 2008.), onog trenutka kad smo skupili neku crkavicu, pošto su nam grad, banke i pivarske industrije okrenule leđa ne verujući u budućnost projekta".
Kasting za glumce svakako je najvažniji deo posla jer "dobro odglumljena scena nosi uzbuđenje, a ne tehnički savršena scena". Kasting je i trajao najduže, čak tri meseca, i to je po rediteljevim rečima bio najteži deo posla. "Ja često idem u pozorišta, gledam sve i znam da pored poznatih likova postoji barem još tri puta toliko glumaca koji su dobri i čekaju svoju šansu, kao što sam i ja između ostalog čekao svoju šansu da snimim film. Doslovno sam ‘prekopao’ sve godine, sve klase svih akademija, u Beogradu i Novom Sadu, kao i sva dečja pozorišta, obilazio sam im ispite, snimao kamerom. Čak sam gledao i neke mađarske predstave i videćete tri mađarsko-vojvođanska glumca", kaže Paskaljević.
Nijedna uloga nije pisana namenski, ali je reditelj često u toku snimanja neke scene pravio izmene teksta shodno onome što je video, jer mu je najbitnije bilo da film izgleda životno. Pored nekih već proslavljenih glumaca, poput Lazara Ristovskog, Slavka Štimca, Vlastimira Velisavljevića, Gorana Jevtića i mnogih drugih, u filmu se pojavljuju i mladi glumci, nove nade srpskog filma, kao što su Uroš Jovčić, Marija Zeljković i Mina Čolić, kojima je ovo prvo pojavljivanje na filmu.
"Tenis je sport i zaštitni znak srednje klase koju smo mi izgubili. A kako se ovaj film bavi našim paradoksima, meni je on bio idealan da to istaknem. Danas slavimo pojedinačne uspehe naših tenisera, naša omladina i deca najzad imaju neke normalne, zdrave idole (Anu, Jelenu, Novaka), ali veći deo mladih ne može da se ugleda na njih zbog materijalne situacije. Većina može samo da posmatra, kao što moji likovi i rade", kaže Vladimir Paskaljević.
"Ovo je film o svim onim ljudima koji su podlegli stvarnosti koja im je podmetnuta da ne bi razmišljali previše o sebi i svojim nasušnim potrebama. Ako je kriza u društvu, kriza morala i sopstvene savesti toliko teška, onda je svakako lakše pasti pod opsesivni uticaj beznačajnih fascinacija tenisom, Đavoljom varoši, ponovnim približavanjem nesvrstanih, belim Šengenom, bilo čime što će nas odvratiti od pobune za naš sopstveni, bolji život.
Našim likovima je daleko lakše da nađu krivca za svoje probleme nego rešenje za njih. Kad rešenja nema, oni će rasprodati i poslednji atom dostojanstva, ljudskosti, bilo da je to njihovo telo, babin stan ili sopstvena zemlja", kaže Goran Jevtić
O REŽISERU
Vladimir Paskaljević (reditelj)
Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za svoj kratki studentski film "Delfini su sisari" dobio je nekoliko internacionalnih nagrada. Autor je priznate knjige kratkih priča pod nazivom "Optimisti" (2006). Na osnovu te knjige reditelj Goran Paskaljević je snimio istoimeni film koji je dobio mnogobrojne nagrade.
Premijera: 9. oktobar 2009. godine, Centar "Sava" u 20 časova
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Film je mnogo glup. Iskreno, meni lično je muka od ideje da su nam žene kurve, momci kriminalci, budale… Nigde pametnog čoveka. Očigledno je da neko ima ideju da nam se razmnožavaju idioti i negativna energija. I naravno ekipa – amateri pre svega. Laza Ristovski gurnut u 3. plan, a čovek ubica kakav je glumac. Amaterčine u prvi.
Pogledao sam film, doduše, sa malim zakašnjenjem, ponajviše zato što sam skeptičan prema djelima nove srpske kinematografije, ali ovaj film me je oduševio. Ajde, u redu, film ima tu i tamo neke propuste, ali ono što me je, dakle, oduševilo jeste zanimljiva priča, jako dobar scenario i dobra gluma, kako poznatih, tako i, za sada, nepoznatih glumaca. Realno prikazano stanje postpetooktobarske Srbije. Sve čestitke režiseru filma sa željom da nastavi snimati ovako dobre i još bolje filmove.
Ok film. Mislim, daleko od OK, ali, ljudi, to je naša zemlja danas, naša plodna Srbija.
Veoma loš film. Loša gluma, loš scenario, lose izrežirano, scene totalno stereotipne, viđene već hiljadu puta u balkanskom filmu. Tačno znaš da će svakog sledećeg minuta da ti se prikaze nešto gadno, a bez ikakve ideje. Propuštena šansa da se poneko pravo društveno zlo stvarno istakne – ali kako bi se istaklo ako je scenario pisao neko ko nema smisla za metafizičke poruke. I kako na kraju tenis ispade pozitivna stvar…
Odličan film, vrlo podseća na „Bure baruta“ po ideji i načinu prikazivanja svakodnevice, s tim što je „Bure baruta“ po mračnosti tematike mala maca za „Đavplju varoš“, što će reći da nam je svakodnevica još strašnija nego devedesetih, kada je snimljeno „Bure baruta“. Jedno pitanje: da li je Vladimir Paskaljević sin Gorana Paskaljevića, ako jeste, otud ta sličnost u radu. Svejedno, obojica su GENIJALNA u prikazivanju naše realnosti.
Sinoć na TV-u ga pogledao prvi put. Sjajan film, realan iskren, odslikava naše društvo. Većim delom crnohumoran, uz smeh do suza-gorkih. Gluma odlična, data šansa novim licima. Vidi se uticaj oca na sina, naravno u pozitivnom smislu, podseća na „Bure baruta“, ali ima primesa i Almodovara. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ljudi“ u komentarima sa krajnje negativnim kritikama, verovatno bi želeli da je lepše i bolje, ali tako je kako je. To je Srbija.
Evo kako bih ja ovaj film opisala: scene su neartikulisane, vrlo loše izrežirane. Ono što one prikazuju i žele da poruče jeste jasno. To je stanje u jednoj balkanskoj zemlji u krizi, nipodaštavanje pravih vrednosti i ostalo… Međutim, scenario je povrsan, nedorecen…. Film nam servira jednu priču koju shvatamo i koja ostavlja utisak, međutim, događaji koji predstavljaju našu stvarnost u ovom filmu su jednostavno samo servirani. Filmu nedostaje kompozicija, lepota kadra i prave reči na pravom mestu…
Ovo nije film.
Film u potpunosti odslikava vreme u kome živimo, a takođe i društvenu situaciju u celini, gde je sistem vrednosti totalno poremećen pa se ljudi ponose stvarima kojih bi se u nekim prošlim vremenima stideli. Možda malo prejak za ovdašnje okruženje, ipak je ovo Balkan. Maestralna gluma Laze Ristovskog, kao i uvek. Sve u svemu, interesantan i realan fim o svemu što nas okružuje, nažalost.
Bolestan film, bez pouke, iseckan, sa scenama nemorala, baš ništa što bi čoveku ostalo kao sećanje na taj film. Jednom rečju, bolestan.
Film je odličan, nemam nikakvu zamerku. „Doziran“ koliko je potrebno, svaka scena i događaj, u svakom pogledu! Sve pohvale.
Neverovatno kako neko sa toliko dobrih glumaca može da napravi toliko loš film?!
Previše površnih priča koje su loše povezane. Totalni promašaj!
Film sa odličnom raspodelom uloga, glumom, režijom i scenarijom. Naslov savršeno odgovara svakom kadru u filmu. Zaista sam prijatno iznenađena celokupnom idejom i realizacijom. Tokom čitave projekcije, imala sam zgrčen izraz na licu i gorak ukus u ustima. Teško je danas postići tako nešto filmom. Svaka čast Vladimiru Paskaljeviću!
Film je super.
Što većina kaže nije istina!
Od mnogih filmova koje sam pogledao ovaj me se najviše sviđa, u onim starim ima nekih preferecija, stari filmovi, najviše me se sviđaju!
Odličan film, drzi pažnju sve vreme, jedino smeta što ne izađeš raspoložen posle, jer si svestan da je to tvoja svkodnevnica. Ocena je 5.
Najgori film koji sam ikad gledala, neartikulisan, bez scenarija, pokušaj crnog humora na račun naše trenutne političko-ekonomsko-socijalne situacije, ali potpuni promašaj!! Najgore potrošenih 600 dinara za karte! Toplo ne preporučujem!