U trendu

Đavolja varoš

Žanr: komedija, drama
Trajanje: 82 min.
Zemlja porekla: Srbija
Engleski naziv: Devil’s Town

Glavne uloge:Lazar Ristovski, Danica Ristovski, Uroš Jovčić, Jana Milić, Marija Zeljković, Mina Čolić, Slavko Štimac, Nebojša Milovanović, Lena Bogdanović, Marta Bereš, Andrea Erdelj, Goran Jevtić, Vlastimir Velisavljević, Milan Tomić

Scenario:Vladimir Paskaljević
Režija:Vladimir Paskaljević

SINOPSIS
Film o ljudima koje vode osnovne ljudske potrebe – instinkti, opsesije, ambicije, strahovi i frustracije. Skup različitih likova čiji se putevi ukrštaju u jednom danu.
Siromašna desetogodišnja devojčica Jelena, koja pokušava da priušti sebi tenisku opremu po cenu toga da trpi maltretiranje i ponižavanje ohole Ivane, ćerke bogate prostitutke. Bogati tinejdžer Ciril, koji ne može da kupi ljubav. Ne može da prihvati činjenicu da ga je devojka Natalija ostavila i postaje agresivan.
Bivši imigrant koji se vraća u rodni Beograd i investira svu ušteđevinu u izgradnju nekretnina. Sada se suočava s korupcijom i ucenama. Prostitutke koje se prave da su srećne. Ćerka prostitutke koja pokušava da nađe svog pravog oca. Ludi taksista koji krivi ceo svet za svoju ličnu nesreću. Napravio je spisak ljudi koji su "odgovorni" za njegovu "tragediju" i sada počinje da se sveti.
O FILMU
"Đavolja varoš" je moderna crna komedija koja satirično govori o savremenom srpskom društvu, ali to se može primeniti na svako društvo u krizi. Film je struktuiran kao dinamična višestruka priča s više povezanih likova čiji se putevi ukrštaju u jednom danu. Nepredvidiv zaplet i kratki rezovi čine ovih 82 minuta filma izuzetno napetim i dramatičnim.
Reditelj Vladimir Paskaljević želeo je da u svom prvom dugometražnom filmu ispriča priču o borbi devojčice koja želi da igra tenis i da nas njena borba sprovede kroz život u Srbiji danas. Taj život sačinjavaju scene i kratke priče koje je reditelj nosio u sebi i kojima je u većini slučajeva bio i svedok.
"Tako je nastao scenario za film sastavljen od isprepletenih priča. Prva ruka scenarija napisana je za četiri dana, kasnije sam je dorađivao, ali vrlo malo. Mislim da publika voli da vidi takve filmove s kratkim rezovima, pričama koje se dinamično smenjuju, mnoštvom interesantnih likova, i to me je ohrabrilo da napravim takav scenario", kaže Paskaljević.
Snimanje prvog dugometražnog filma za reditelja je predstavljalo pravi izazov. "Sve što sam ikad hteo da radim u životu je da snimim film koji bi odrazio ideje u koje verujem i stavove iza kojih stojim. Radio sam na šansi za svoj prvi film deset godina tako da je bilo ‘ili-ili’. S obzirom na to da nismo dobili novac od Sekretarijata za kulturu grada Beograda, kao ni od drugih institucija, teret finansiranja pao je isključivo na producenta, pa sam morao da uklopim sve u jedan vrlo stisnut budžet i mali period od četiri nedelje. Znao sam da ću ili da propadnem ili da uspem, da nema sredine. Radio sam pod velikim pritiskom i stresom, možda sam čak bio povremeno beskrupulozan prema saradnicima", kaže reditelj.
Slično se priseća i producent filma, Milan Tomić: "Pripreme su krenule 12 dana pre Olimpijade (8. avgusta 2008.), onog trenutka kad smo skupili neku crkavicu, pošto su nam grad, banke i pivarske industrije okrenule leđa ne verujući u budućnost projekta".
Kasting za glumce svakako je najvažniji deo posla jer "dobro odglumljena scena nosi uzbuđenje, a ne tehnički savršena scena". Kasting je i trajao najduže, čak tri meseca, i to je po rediteljevim rečima bio najteži deo posla. "Ja često idem u pozorišta, gledam sve i znam da pored poznatih likova postoji barem još tri puta toliko glumaca koji su dobri i čekaju svoju šansu, kao što sam i ja između ostalog čekao svoju šansu da snimim film. Doslovno sam ‘prekopao’ sve godine, sve klase svih akademija, u Beogradu i Novom Sadu, kao i sva dečja pozorišta, obilazio sam im ispite, snimao kamerom. Čak sam gledao i neke mađarske predstave i videćete tri mađarsko-vojvođanska glumca", kaže Paskaljević.
Nijedna uloga nije pisana namenski, ali je reditelj često u toku snimanja neke scene pravio izmene teksta shodno onome što je video, jer mu je najbitnije bilo da film izgleda životno. Pored nekih već proslavljenih glumaca, poput Lazara Ristovskog, Slavka Štimca, Vlastimira Velisavljevića, Gorana Jevtića i mnogih drugih, u filmu se pojavljuju i mladi glumci, nove nade srpskog filma, kao što su Uroš Jovčić, Marija Zeljković i Mina Čolić, kojima je ovo prvo pojavljivanje na filmu.
"Tenis je sport i zaštitni znak srednje klase koju smo mi izgubili. A kako se ovaj film bavi našim paradoksima, meni je on bio idealan da to istaknem. Danas slavimo pojedinačne uspehe naših tenisera, naša omladina i deca najzad imaju neke normalne, zdrave idole (Anu, Jelenu, Novaka), ali veći deo mladih ne može da se ugleda na njih zbog materijalne situacije. Većina može samo da posmatra, kao što moji likovi i rade", kaže Vladimir Paskaljević.
"Ovo je film o svim onim ljudima koji su podlegli stvarnosti koja im je podmetnuta da ne bi razmišljali previše o sebi i svojim nasušnim potrebama. Ako je kriza u društvu, kriza morala i sopstvene savesti toliko teška, onda je svakako lakše pasti pod opsesivni uticaj beznačajnih fascinacija tenisom, Đavoljom varoši, ponovnim približavanjem nesvrstanih, belim Šengenom, bilo čime što će nas odvratiti od pobune za naš sopstveni, bolji život.
Našim likovima je daleko lakše da nađu krivca za svoje probleme nego rešenje za njih. Kad rešenja nema, oni će rasprodati i poslednji atom dostojanstva, ljudskosti, bilo da je to njihovo telo, babin stan ili sopstvena zemlja", kaže Goran Jevtić
O REŽISERU
Vladimir Paskaljević (reditelj)
Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za svoj kratki studentski film "Delfini su sisari" dobio je nekoliko internacionalnih nagrada. Autor je priznate knjige kratkih priča pod nazivom "Optimisti" (2006). Na osnovu te knjige reditelj Goran Paskaljević je snimio istoimeni film koji je dobio mnogobrojne nagrade.
Premijera: 9. oktobar 2009. godine, Centar "Sava" u 20 časova

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (18)