Hadersfild

Žanr: drama
Trajanje: 95 min.

Glavne uloge:

Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Damjan Kecojević, Josif Tatić, Suzana Lukić, Jelisaveta – Seka Sablić, Predrag – Miki Manojlović

Scenario: Uglješa Šajtinac, Dejan Nikolaj Kraljačić 
Režija: Ivan Živković

SINOPSIS
Tridesetogodišnji Raša živi s ocem, penzionisanim alkoholičarem, u malom gradu u Srbiji. Jedva sastavljajući kraj s krajem, daje privatne časove književnosti tinejdžerkama i vodi emisiju na lokalnom radiju. Rašina nova učenica Milica je lepa, energična, otvorena i ujedno njegova trenutna devojka. Njegov komšija Ivan, perspektivni džudista u mladosti, prošao je kroz seriju psihotičnih epizoda i lečenja u mentalnim institucijama pre nego što se konačno krstio u pravoslavnoj crkvi.
Dule vodi magacin švajcarskih slatkiša i uvrteo je sebi u glavu da je japi. Monotoniju njihovih života prekida dolazak Igora, koji već 11 godina živi u Hadersfildu, u Engleskoj. Uveče se svi sastaju kod Raše i ono što isprva izgleda kao veselo okupljanje pretvara se u emotivni uragan sećanja, gorčine i potrage za smislom.
O FILMU
Korak napred. Mali korak, ali je unapred! Korak koji ostavlja za sobom preživljenih deset godina svega što se u Srbiji dalo preživeti. Za one koji su uspeli da prežive. Bez tog i takvog koraka stanje se neće promeniti. Ostale su mentalne kočnice, koje nam, bez obzira na to što se realnost oko nas menja, ne dozvoljavaju da uđemo u tu promenjenu realnost. U zaglavljenosti našeg glavnog junaka svi se možemo prepoznati. Krivljenje drugih, ili sredine, ili vremena u kome živimo ljudska je sklonost.
Mnogo će bolan biti taj prvi korak. Mnogo gorčine će ostati u ustima zauvek iz te poslednje decenije dvadesetog veka u Srbiji. Da bi se bilo kud stiglo, prvi se korak mora napraviti. Da li su naši junaci spremni? Imaju li snage da naprave taj mali korak? Mali za čovečanstvo, ali ogroman za njih same.
Do sada je „Hadersfild“ prikazan na više festivala, na kojima je osvojio veliki broj nagrada – nagradu za najbolji scenario na prvom Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu (Uglješa Šajtinac i Dejan Nikolaj Kraljačić), nagradu publike na Filmskom festivalu u Sopotu (Nebojša Glogovac), drugu nagradu na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, gran pri „Naisa“ (Nebojša Glogovac) i nagradu „Car Konstantin“ (Goran Šušljik) na Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu.
O REŽISERU
Ivan Živković (reditelj)
Diplomirao je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1998. godine. Radio je kao pomoćnik režije na više igranih filmova u Srbiji. Nastavio je studije na prestižnom Američkom filmskom institutu u Los Anđelesu, gde je magistrirao filmsku režiju filmom „Remote Control“ 2001. godine. Film je učestvovao na više od 30 festivala širom sveta, dobio brojne nagrade i bio nominovan za Studentskog Oskara 2002. Živković režira TV serije i reklame. „Hadersfild“ je njegov prvi dugometražni igrani film.
O GLUMCIMA
Goran Šušljik (Raša)
Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Igrao je u mnogobrojnim pozorišnim predstavama: Princ Rastko – monah Sava, Romeo i Julija, Beogradska trilogija, Porodične priče, Buba, Bure baruta, Skladište Danila Kiša, Šine, Mletački trgovac, Pseći valcer, Italijanska noć, Hadersfild, Hamlet, kao i u preko deset filmova, a neki od njih su: Krojačeva tajna (2006), Balkanska braća (2005), Diši duboko (2004), Žurka (2004), Jagoda u supermarketu (2003), Svjetsko čudovište (2001) i sl. Dobitnik je desetine nagrada i priznanja. Dosad je potpisao i tri pozorišne režije.
Nebojša Glogovac (Ivan)
Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Igrao je glavne uloge u preko 40 pozorišnih komada: U potpalublju, Bure baruta, Šine, Tamna je noć, Zlatno runo, Italijanska noć, Hadersfild, kao i u preko 20 filmova, među kojima su: Optimisti (2006), Klopka (2006), Sutra ujutro (2006), Kad porastem, biću Kengur (2004), T.T sindrom (2002), Normalni ljudi (2001), Munje! (2001), Nebeska udica (1999), Do koske (1996), Ubistvo s predumišljajem (1995). Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja.
Oficijelni sajt

Premijera: 5. decembar 2007. godine u Centru „Sava“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

domacidramafilmhadersfild
Komentari (4)
Dodaj komentar
  • Miloš Avramović

    Članak je odličan, ali ja ću isto prokomentarisati i film. To je jedno vrhunsko filmsko remek-dijelo. Prikazuje jednu realnu sliku života kod nas i to na jedan odličan način. Za glumce nemam riječi, stvarno su fenomenali svi. Nebojša Glogovac zaslužuje titulu glumca godine, i za ovaj film i za Klopku. Nevjerovatan je, a bogami i Šušljik i Ćetković, Josif i Seka naravno, i mala Suzana Lukić je odlična, ma svi, svi! Svaka im čast, najbolji su! Obavezno gledajte film, nećete ostati ravnodušni.

  • Sara Nikolić

    Prosto rečeno: ostala sam bez teksta! Jedno ovakvo delo vredi zlata! Ovo je najrealnija slika današnjice u Srbiji, nažalost. Iako sam mlađa i tek na početku svog životnog puta, ja razumem šta znači biti neko kao Raša, kao Ivan. Nažalost, u Srbiji je najlakše propasti. Ovaj film, kao i predstava, ne samo da čoveka ostavljaju bez teksta, već ga „bacaju“ u duboko, jako duboko razmišljanje! Jednim bezazlenim lociranjem uspomena drugovi dolaze do apsolutne „eksplozije“ emocija. Strašno, ali istinito! Nema šta, sve pohvale. Ovo je ono pravo, ono što se traži! Svaka čast Šušljiku, a o Glogovcu neću ni da komentarišem, jer moje reči to neće znati da opišu! Ljudi, svaka čast! Vi ste dali ljudima Srbije realnu sliku života ovde!

  • Sara Nikolić

    Ja sam odgledala predstavu „Hadersfild“ i ostala bez teksta. Osim toga što su mi se oduzele noge, suze su mi lile u mlazu. Mislim da predstava zaslužuje sve pohvale.

  • Marko Antić

    Ne bih komentarisao članak, već sam film, jer sam ga video. Hadersfild realno prikazuje stanje u kome živi jedna uništena generacija u Srbiji. Lik koji glumi Nebojša Glogovac je predstavnik jednog dela „obolele“ populacije kojoj se poklanja malo pažnje, koja je ismevana i čiji su problemi tretirani kao tabu tema. Ivan je, pored svega što mu se desilo, ostao „najbenigniji“ u odnosu na sve ostale. Uprkos problemima koje on ima, on ostaje najdobronamerniji i najiskreniji prijatelj. Mislim da ovaj film, pored toga što oslikava opšte stanje u Srbiji, predstavlja jedan pozitivan stav prema ljudima sa mentalnim problemima i pruža priliku da se stavovi publike i javnosti o ljudima kao što je Ivan koriguju. Nisu svi mentalno oboleli teret i opasnost za ovo društvo. Ja bih čak rekao da mnogi od njih imaju moral svetih, pa su možda i zato u stanjima koja nisu aktuelna kod prosečnog čoveka. Negde sam čuo da su stari Indijanci imali poštovanja prema ovakvim ljudima, verujući da oni komuniciraju sa višim silama. I na kraju moram da pohvalim Nebojšu, odlično se uneo u ovu problematiku i odglumio je tako dobro da sam zamalo zaplakao na kraju filma. Svaka čast, Nebojša!