Odbrojavanje je počelo! Hipici su nekada dizali dva prsta u vazduh i pevali „Daj nam sunca sjaj“. I šta se desilo? Izumrli su a pravi sjaj nisu dobili. Ali, zato mi jesmo. Svako ko je ikada bio na nekom od koncerata grupe „Sunshine“ u Hali sportova ili u SKC-u (ili bilo gde drugo) zna o čemu govorim. Onaj ko nije, imaće priliku uskoro da se uveri. Datum 14. februar 2008, Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun, šta vam volja. Mesto, verovatno, ponovo Hala sportova, Novi Beograd. Do tada ostaje da sačekamo da vidimo ko će biti počasni gost grupe na koncertu. O čemu se, zapravo, radi?
Izdavačka kuća „Multimedia records“, koja je izdala njihov povratnički album – „Fight the devil“ (avgust 2007.), raspisala je konkurs za najbolje ovdašnje rep talente. Konkurs je bio otvoren do 1. decembra 2007. Krajem godine, tačnije 31. decembra, biće proglašen pobednik, koji će imati tu čast da bude deo „Sunshine crew“-a na pomenutom koncertu. Naravno, najbolji bend ili pojedinac dobiće i CD u izdanju Multimedije.
Šta reći o „Sunshine“-u? Devedesetih godina prošloga veka zasigurno najveća hip-hop atrakcija na ovim prostorima. Uzori mnogim mladim bendovima koji su nastali posle njih i zbog njih. Mešavina roka, panka, metala i repa. Spoj tvrdih gitara i ritam mašina. Britki tekstovi, prodorni glasovi i neponovljiva energija. Nezaobilazni repertoar uličnih protesta tog doba. Vaspitači i inspiracija mnogih. Nepristrasni, direktni i surovi često su gazili po samoj ivici pristojnosti. Gurali prst u oko mnogima. I uvek ostajali na vrhu. Njihovi spotovi doneli su sa sobom revoluciju. Film „Do koske“ ne može ni da se zamisli bez muzike i spota „Kokane“; „91. preview“ je dugo bio zabranjen na državnim medijima, zbog tenkova i tadašnje špice „Dnevnika 2“ koji se tu pojavljuju. Šta tek reći za spot za pesmu „Iza horizonta“? Mračan i jeziv, ledio je krv u žilama pri svakom emitovanju. Ipak, uvek su se trudili da budu angažovani, uz jasnu poruku mladim ljudima koji ih slušaju da se okanu droge i svih negativnih uticaja sa strane. I zaista mislim da su parole od samo nekoliko reči, koje su se pojavljivale u nekoliko sekundi na kraju njihovog spota, tipa „Nasilje rađa nasilje“ ili „Reci ne drogama“, bile delotvornije za mlade nego čitave tribine koje su se priređivale u to vreme na televiziji.
A gde je grupa danas?
Podeljena su mišljenja. Jedni misle da je „Sunshine“ umro odlaskom Ramireza i Bogija iz grupe, dok drugi veruju da su sada još tvrđi i žešći. Najnoviji album pruža priliku obema grupama da uživaju. Nostalgičari u retrospektivi sa prvih 12 pesama, a nove generacije s ostatkom. U singlu „Zavidan“, koji najavljuje novo izdanje, gostuje Hana (ex-Speed Limit, sada J.U.S.T.). Što se mene tiče, iako potajno pripadam prvoj grupi, sanjam taj koncert i živim za njega. Još jednom da čujem „Kokain“, „Misli mene gone“, „Priđi mi ti“, „Iza horizonta“… pa posle nek se sruši svet!
Vidimo se na koncertu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Žao mi je što trenutno živim u inostranstvu pa neću biti u mogućnosti da dođem na koncert. Kupio sam pomenuti album koji je više „best of“ kompilacija budući da ima malo novih pesama i mislim da je odličan. Osim evidentne zrelosti koja dominira u Banetovim tekstovima, fascinacije religijom i okretanja ka pojedincu, a ne društvu i njegovim vladarima, kao nekad, sve drugo, a tu na prvom mestu mislim na muziku i zvuk, je pravi „Sunshine“. Banetu i družini želim puno uspeha.
Bio sam uglavnom na svim pobrojanim koncertima i mogu reći da nikada takvu eksploziju mase i oslabađanje energije nisam video. Posebno bih istakao njihov prvi koncert u Hali sportova, kada sam mislio da će pasti hala. Bili su u to vreme pravo osveženje na odumirućoj muzičkoj sceni, potpuno originalan stil, nastup, poruka i energija koju su širili, bunt iskazan na najgrublji mogući način, mnoštvo životnih situacija surovo i krajnje realno opisanih bez ulepšavanja i pokušaja podilaženja potencijalnim slušaocima. Kod mene su uspeli pogoditi pravo u centar. Ja sam bio oduševljen, mlad, prepun energije i nezadovoljstva kompletnom situacijom, a opet željan svega i spreman puno da žrtvujem da bih postigao svoj cilj. Nakon razilaženja stare postave, za mene to više nije onaj stari „Sunshine“, nema te jačine i dubine u tekstovimaa i ja nisam više dvadesetogodišnjak. U svakom slučaju, domaću muziku u devedesetim za mene su obeležili momci iz „Sunshine“-a i njihov rad. Možda i dođem na koncert.
Uf, to su bila vremena. Prvi koncert na kome sam bio: „Sunshine“, Hala sportova, 14. februar, imao sam nekih 14-15 godina, ceo koncert u prvom redu uz šipku. Iskreno, i ja spadam u prvu grupu njihovih fanova. Poslednji put sam ih čuo na Trgu za Novu godinu pre dve godine i nisam se baš nešto oduševio. Nadam se da će odraditi taj koncert u Hali pa makar nas pogodio meteor. Ako budu imali polovinu energije na bini koju su nekad imali, ja ću biti srećan 🙂