Ekipa filma „Tajna škrinje“ spakovala je kofere 25. februara 2005. godine, izljubila se sa svojim voljenima, ukrcala se na čarter let i uputila se ka dalekoj zapadnoj Indiji na putešestvije od skoro godinu dana po raznim lokacijama, što je samo po sebi postalo avantura kakvu je retko ko mogao da predvidi. Vreme je vraćeno skoro 300 godina unazad, u doba kada su gusari slobodno krstarili karipskim vodama i neprestano izazivali evropske hegemoniste koji su vladali Karibima. Rik Hajnriks je sa svojim timom rekonstruisao Port Rojal s još većom detaljnošću nego u prvom filmu, uz dodatne građevine „East India Trading“ kompanije, dokova i prostorija.
Zalivom je dominirao usidreni Baunti, potpuno opremljeni jedrenjak. Baunti, kao i njegov imenjak iz istorije, ima nesvakidašnju prošlost. Napravljen je 1962. godine za Metro Goldvin Majerovu verziju filma „Pobuna na brodu Baunti“, gde su glavne uloge imali Marlon Brando, Trevor Hauard i Ričard Haris. To je prvi brod sagrađen u potpunosti za potrebe snimanja filma. Njegova izgradnja počela je 1960. godine u brodogradilištu Smit i Ruland u Lunenburgu, Nova Škotska, i trajala je sedam meseci. Kada je završen, brod je prevezen na Tahiti, gde je film sniman. Pravi istorijski brod Baunti bio je dug samo 30 metara, a njegov filmski dvojnik imao je dužinu od 40 metara, s glavnim jedrom visokim skoro 35 metara.
Tu su bili i drugi dvojnici glavnih zvezda, uključujući Tonija Anđelotija, Tea Kiprija, Zaka Hadsona i Tomasa Duponta, koji su skakali, tukli se i snimili neke stvarno vratolomne scene koje, zahvaljujući zdravom razumu i uslovima osiguranja, nisu radili, a hteli su, Džoni Dep, Orlando Blum i Kira Najtli. Prvobitno napravljena na stejdžu 2 studija Volt Dizni u Brubanku nekoliko meseci ranije, prava lokacija rekonstruisana je na setu na reci Pantano. Zahvaljujući scenografima koji su napravili drvene brvnare na obalama reke, lokacija je odavala isti utisak kao one u studiju i u močvarnoj oblasti „Pirata sa Kariba“. „Obradili smo te brvnare u našem skladištu, rastavili ih, smestili u male čamce, odvezli ih do lokacije i postavili ih za nekoliko dana“, objašnjava Greg Kalas. S obzirom na to da je reka ekološki osetljiva, svi glumci, ekipa i oprema morali su da se prevezu uzvodno u čamcima na vesla ili na električne motore, te im je uzvodno bilo potrebno i više od 45 minuta da stignu do lokacije za snimanje.
Olujno vreme je još jednom prekinulo snimanje, ali se nebo konačno razvedrilo, pa je dozvolilo Goru Verbinskom i zvezdama da završe planirani posao. Svakoga ko je kretao uzvodno nakon sutona veliki svici koji su kružili noćnim nebom podsećali su još jednom na vožnju koja je sve započela. Međutim, u utorak, 18. oktobra, postalo je jasno da će tropska oluja Vilma – koja je upravo uznapredovala u uragan Vilma – napraviti iznenadni desni zaokret od poluostrva Jukatan i krenuti pravo prema Floridi, samo 50 milja ispod ostrva Grand Bahama. Dok je vlažnost vazduha rasla, oblaci su počeli da se gomilaju i produkcija je užurbano počela da se sprema za najgore.
Velika je ironija da je samo dve nedelje ranije ekipa pretprodukcije još jednog projekta Džerija Brukhajmera, „Deža vi“, morala da bude evakuisana iz Nju Orleansa kada se monstruozni uragan Katrina sunovratio prema zalivu. Brukhajmer i njegova ekipa počeli su da organizuju obezbeđivanje lokacija koliko je god moguće. Ostrvo Grand Bahama ravno je kao tanjir, nema viših delova, i preživelo je teške udare u septembru 2004, posle naleta uragana Fransis i Dženi.
Kada su 18. oktobra otišli na spavanje, Vilma je bila uragan samo prve kategorije. Do jutra je došla do pete kategorije i dostigla status najsnažnijeg uragana u istoriji s pratećim vetrovima od 175 do 215 milja na sat.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.