Možda je najveća novost, odnosno ono nešto što će vas edukovati za trke, obična strelica na stazi koja vam označava putanju kojom je optimalno voziti i na kojoj se postižu najbolji rezultati. E, sad, vi ćete reći, to je već viđeno, a možda i nije. Najzanimljivija je boja te linije. Naime, dok je sve u redu i dok vozite po optimalnoj putanji, linija je zelene boje.
Kada ulazite u krivinu, ako ulazite pravilno, tako da ćete se pri toj brzini i izvući, ostaće zelena. Ako će biti problema i morate malo da promenite smer ili da usporite, linija će postati žuta, a ako je situacija kritična, tako da postoji velika verovatnoća izletanja sa staze, linija na stazi je crvene boje; dakle, kao semafor. Crvenu boju menjate u zelenu usporavanjem ili promenom smera automobila, a često pomaže i bočno proklizavanje; uglavnom, sve što možete da uradite je da se vratite na optimalnu putanju koja ponovo postane zelena. Možda to deluje lako, ali baš i nije, jer je igra vrlo realna i nije nimalo laka, tako da će vam biti potrebno dosta vežbe.
Naravno, poznavanje staze takođe je važan faktor za pobedu. Bićete mnogo brži ako poznajete krivine i znate kojom brzinom možete ući u krivinu da biste najmanje izgubili na brzini. Ma, sve vam je jasno, čista vozačka filozofija. Vrlo je važno i to kakav pogon ima automobil – prednji, zadnji ili AWD (na sva četiri točka, quattro). Prednji pogon je malo stabilniji, zadnji bolje ulazi u krivinu, a AWD je kombinacija. Sve treba prilagoditi stazi. Razliku ćete i te kako osetiti. I još jedna sitnica: pokušajte da ne udarate u ogradu i druge automobile. Pri jačem udarcu ekran se zamuti, pri nešto slabijem nestane boje na ekranu, i sve to deluje veoma efektno, ali ne dajte se omesti. Malo-pomalo doći ćete do 50. vozačkog nivoa. Naravno, krećete od prvog.
Grafika je razvijena do detalja, i zaista nema zamerki na nju i nema se tu šta puno reći. Užitak je igrati, jer imate onaj pravi vozački osećaj. Posebno je zanimljiva publika, koja je potpuno realna i šarolika – jedni viču, drugi mašu, treći skaču, fotografi slikaju, a ekipa čak i ispija pivo i peče roštilj. Zvuk je iznenađujuće dobar, autentičan, i može se reći da su se ovde stvarno potrudili i napravili najbolje što se može. Isto tako, treba dodati da je u kombinaciji odličnog zvuka i grafike igranje na visini, tako da je to jedna lepa zaokružena priča. Jedina mana u svemu tome je to što, ako hoćete da vozite dobar automobil, morate imati i dobar računar.
Na kraju, kao zaključak nameće se odgovor da je Need For Speed Shift definitivno najbolja simulacija vožnje iz NFS serijala. A bilo bi i glupo da nije kad je poslednja. Ako je uporedimo sa Codemaster-ovim naslovima (Fuel, DiRT, Grid, SBK09), radi se o zaista vrhunskim simulacijama vožnje. Pitanje je jedino šta vi više volite – trkanje na stazi, ulične utrke po gradu ili off-road po nekim šumskim ili makadamskim putevima. Da li više volite trke u najnovijim automobilima sa stotinama pa i hiljadama konja, ili više volite da podignete prašinu neverovatnim, neobičnim i jakim monstrumima na neasfaltiranim stazama. Na kraju se sve to svede na isto, važno je da je mogućnost igranja na visini, to jest da je vožnja dobro napravljena. U Need For Speed Shift je odlična i tu treba završiti. Naravno, ne treba posebno pominjati da je volan bolji od tastera. Da, i trebalo bi da nabavite Need For Speed Shift i malo uživate u vožnji.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.