Sa pet očiju, ustima okrenutim unazad i dugačkim trupom sa kandžama na mestu gde bi trebalo da bude nos, opabinija regalis je jedna od najčudnijih slavnih ličnosti kambrijskog perioda. U stvari, ovaj drevni stanovnik je toliko jedinstven da naučnici nikada nisu otkrili drugu vrstu u fosilnom zapisu koja se uklapa u njegovu porodicu. Do sada.
Upoznajte utauroru komosa — malu morsku životinju sa šiljastim repom koja je živela nekoliko miliona godina posle opabinije u sadašnjoj Severnoj Americi. Prvi put opisana 2008. godine, utaurora komosa je prvobitno klasifikovana kao rođaka strašnog predatora anomarokarisa sa kandžastim licem koji je terorisao kambrijska mora. Ali nova studija sugeriše da je utaurora ukomosa možda bila mnogo više od još jednog drevnog predatora.
U radu objavljenom 9. februara u časopisu „Zbornik radova Kraljevskog društva B“, istraživači su ponovo ispitali jedini poznati fosil utaurore komosa, upoređujući ga sa više od 50 živih i izumrlih životinjskih primeraka. Tim je zaključio da je utaurora komosa skoro sigurno rođak opabinije — a ne rođak anomarokarisa — što utruroru komosa čini tek drugim članom opabinijine porodice ikada otkrivenim i prvim pronađenim posle više od 100 godina.
„Najčudnije čudo kambrije više ne stoji samo“, napisali su istraživači u svom radu.
Teror u kambrijskim morima
Od pre 541 miliona do 485 miliona godina, Zemljina mora su po prvi put procvetala biodiverzitetom. Ovo doba, koje se ponekad naziva i kambrijska eksplozija, bilo je kada su se rođaci svih velikih životinjskih grupa koje su danas žive prvi put pojavili u vodi. Kambrijska eksplozija je takođe dovela do razvoja prvih zaista strašnih predatora.
Te ubice-mesožderke poznate su kao radiodonti – što se odnosi na usta u obliku kružne testere na donjoj strani glave. Mnogi od njih — uključujući zloglasni anomalokaris — takođe su imali hvataljke, nalik na kandže na prednjim stranama glave, verovatno za grabljenje nesuđenog plena i isporuku ka gladnim ustima.
Jedini poznati fosil utrurore komosa nije imao takve dodatke na glavi. U međuvremenu, njegovo telo dugačko bilo je podeljeno na 14 ili 15 brazdi, od kojih je svaka imala šiljasti preklop, slično kao kod opabinije. Uprkos ovim detaljima, fosil komose je 2008. klasifikovan kao radiodont.
U tome se nije slagao sa paleontolog Stiven Pejts, bivši diplomirani student sa Harvarda i glavni autor nove studije. Dakle, u svom novom radu, Pejts i njegove kolege su ponovo ispitali fosil komose, upoređujući 125 fosilnih osobina sa više od 50 grupa živih i izumrlih člankonožaca, koji je najčešći tip u životinjskom carstvu i uključuje sve insekte, rakove i pauke.
Analiza tima je pokazala da se gotovo nijedna od osobina utrurore komosa ne uklapa u porodicu radiodonta, već je fosilno stvorenje bilo skoro sigurno povezano sa opabinijom.
„Opabinija nije bila tako jedinstvena vrsta kao što smo mislili“, izjavio je Pejts.
Ova otkrića su uzbudljiva iz nekoliko razloga, od kojih je ne najmanji taj što opabinija sada može pozvati bar još jednu vrstu „na svoja porodična okupljanja“, piše časopis „Lajv sajens“.
U širem smislu, postojanje još jednog opabinida pokazuje da ovo nije bila samo porodica čudaka, već da su oba stvorenja bila „deo šire slike“ kambrijske evolucije, rekao je Pejts za Njujork tajms.
Sa ustima okrenutim unazad i izbrazdanim telima koja izgledaju gotovo segmentirano, opabinija i utrurora komosa izgledaju kao jasni prethodnici modernih zglavkara, od kojih mnogi poseduju i danas iste osobine, dodao je Pejts.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.