Sublimirane poruke su informacije koje percipiramo (opažamo) ispod praga naše svesnosti, tačnije, komuniciraju sa našom podsvešću, pa ih oko i um ne mogu svesno registrovati tj. zapažati. Najčešće su umetnute u neki objekat ( reklame, zvukovi snimljeni ispod praga čujnosti, filmovi, slike i dizajn, plakati, pozadine na veb stranicama itd.)
Podsvesni um je meta bombardovanja sublimiranim porukama koje nam dolaze sa svih strana i kojima se nastoji manipulisati našim ponašanjem kroz ljudske „nagone“, poput onog za preživljavanjem (glad, žeđ, opasnosti svih vrsta, seks, društvena prihvaćenost, bezbednost, teritorijalnost…).
Sublimirano znači „ispod praga“, jer nam se poruke prenose na nivou koji svesni um ne registruje, ali podsvesni to svakako čini. Podsvest vidi sve, dok svest percipira tek delić onoga što prođe kroz naše oči, pa čak i mnogo toga menja. Sublimirano oglašavanje je raskrinkano pedesetih godina prošlog veka, kada je otkriveno da su neke od televizijskih i bioskopskih reklama na delić sekunde prikazivale slike koje svesni um nije mogao da percipira, a podsticale su želju za određenim proizvodom. Našla se tu sublimirana poruka „žedan sam“ dok su išle reklame za napitke.
Znanje o sublimiranom programiranju vuče korene još iz drevnih vremena, od mudraca poput Platona i Aristotela koji su spominjali taj fenomen. Objavljeno je i preko 500 naučnih radova koji potvrđuju delotvornost sublimiranih poruka. Producenti filmova poput „Egzorciste“ i „Teksaškog masakra motornom testerom“ javno su priznali da su njihovi filmovi sadržavali nasilne i zastrašujuće subliminale. Upotreba sublimiranih poruka u nekim zemljama je protivzakonita, a američka Uprava za alkohol, duvan i vatreno oružje kaže da je subliminalima svojstvena varljivost, jer ih potrošač ne zapaža na normalnom nivou svesti i zato mu se ne daje sloboda izbora da poruku prihvati ili odbaci.
Vilson Brajan Kej, jedan od svetskih stručnjaka za subliminale, piše u jednoj od svojih knjiga:
„Kod vizuelne percepcije samo hiljaditi deo ukupne percepcije zabeležene u mozgu zapravo dođe do površine svesti. Ostatak leži neiskorišćen u sećanju. Sublimirani umeci pospešuju percepcijski doživljaj slike, pojačavajući reakcije kao što su EKG, EEG i GSR – brzina otkucaja srca, moždani ritmovi i galvanska reakcija kože. Emocijama nabijene, potisnute informacije ostaju u memorijskom sistemu na duže vreme, možda za čitav život. Kod umetnutih slika zapravo ništa nije skriveno – svakako ne od strane umetnika. kada gledaoci nauče da budu percepcijski fleksibilni, „uklopljene“ poruke postaće odmah dostupne svesti. U uklopljenim medijima skriveno je samo ono što gledaoci ili slušaoci skrivaju sami do sebe. Čini se da je potiskivanje kompulsivan proces koji se verovatno javlja kako bi se um zaštitio od uznemirujućih informacija koje bi izazvale teskobu.“
Da li je i naslovna strana Facebooka u stvari samo dobro sublimirana poruka?
Kandidat za švedskog vojnog pilota mora da gleda u sliku koja se menja svakih 0,004 sekundi. Mada teško može išta da primeti, on odmah mora interpretirati značenje slike. To što je kandidat video od velike je važnosti da li će postati pilot. Ukoliko njegova podsvest nije sposobna da sliku registruje i prenese njen smisao, onda nije podoban za letelje. Šveđani smatraju da će tako sačuvati mnogo života i opreme, pa takvo ispitivanje podsvesti u Švedskoj polako postaje rutinski deo kandidacijskom postupka.
Postoji bioskopska sala u Sautemptonu u Engleskoj, gde se prikazuju filmovi koje obična publika ne može da vidi. Posmatrači su bolesnici od agorafobije, straha od otvorenog prostora, i takvo gledanje je deo njihovog lečenja. Pojedini studenti matematike u Izraelu su pokazali mnogo bolje rezultate na testovima pošto su im, tajno, pokazane velikom brzinom poruke dizajnirane tako da se osete lepo i sigurno. Na Univerzitetskoj bolnici u Njujorku je na isti način efikasno vršeno mršavljenje kod žena.
Sublimirane poruke koriste se i u reklamama: Pogledajte reklamu Coca Cole na prstenu u filmu Gospodar prstenova – prilično čudno deluje taj mordorski, sasvim nalik logotipu firme:
Sublimirana percepcija je prvi put primenjena sredinom pedesetih godina u Americi. To je uradio Forg Li, sopstvenik bioskopske mreže u Nju Džersiju kad je pustio natpis ‘Pijte Koka-Kolu’ u munjevitom flešu preko prelepog lica Kim Novak za vreme prikazivanja filma ‘Piknik’.
Inicijator takve reklame bio je Džejms Vikari, stručnjak za prodaju coca-cole. Samo ta reklama sa Kim Novak donela je povećanje prodaje za čak 58%. Ipak, vrlo brzo digla se velika prašina – čak je jedan kongresmen zahtevao saveznu istragu. Raznorazna ženska udruženja žestoko su osudila takav postupak plašeći se za mlađi naraštaj. Svi su se bojali da bi političri mogli da utiču na birače. Istražujući takvu bojazan, list ‘Saturday review’ je u uvodniku pisao da sublimirana tehnika može biti ‘umešana u sam centar kontrole nuklearnog oružja u svrhu testiranja, ali i da izazove nekontrolisanu upotrebu istog oružja’.
Mnogi psiholozi, u ime etike, napali su istraživanje o posvesnoj percepciji i tražili uvođenje moratorijuma na dalje naučno proučavanje. Njihova kampanja je uspela pa su fondovi za dalja istraživanja presušili. Međutim, odmah posle toga, malo po malo, raste interesovanje za sublimiranu percepciju i njenu praktičnu primenu.
Istraživanja psihologa i neurologa su osnažila ‘teoriju pažnje’ – modele preko kojih mozak prihvata količinu upotrebljivih informacija kao i one informacije koje se, nepotrebne ili tuđe, stalno ubacuju u slobodan prostor.
Godine 1983. učenici jednog osmog razreda rešavali su test samopoštovanja na papiru sa usađenom sublimiranom porukom „Ti si voljen“. Njihovi rezultati pokazali su 15% veće samopoštovanje nego kod onih koji su rešavali test na papiru bez subliminala. Kada je isti test dat slabim učenicima, njihov rezultat sa sublimiranim umecima bio je 34,7% viši. Razume se, iste tehnike mogu i da se zloupotrebljavaju kod programiranja negativnih poruka ili kontroling poruka.
Skoro svaka propagandna poruka ima pažljivo isplanirani cilj. Izuzetno je teško povući liniju između prikrivenih poruka u reklamama i sublimiranih poruka, jer su oba tipa vešto prikrivena i izmiču svesti. U stvari, bili mi svesni toga ili ne, poruke nam svakodnevno utiču na ponašanje i raspoloženje. One se ponavljaju sve dok suština tih poruka neosetno ne sklizne u svesni deo našeg mozga. Kad se to desi, pitanje da li se može uticati na ljude, izgleda sasvim deplasirano. Očigledno, to nam se sve vreme događa.
https://www.youtube.com/watch?v=yx2hNSZ6a4E
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.