Kad zapadnete u stanje depresije, konstantnog neraspoloženja koje je praćeno gubitkom volje za životom – često izazvanog upravo emotivnim neispunjenjem – mislite da izlaza nema.
Ukoliko se to desi osobi iz vaše blizine, osetićete se nemoćno da joj pomognete. Izlaz postoji, ali to je dugotrajan proces. Kao što se do tog stanja dolazilo postepeno, potrebno je i postepeno rešavanje problema.
Da biste pomogli osobi koja se nalazi u tom stanju, potrebno je da se naoružate strpljenjem. Osnovno je da nikada ne dozvolite da ta osoba ostane sama. Pričajte joj stvari koje namaju veze sa njenim stanjem, kao što su npr. događaji koji su se desili vašoj sestri, poznanici ili drugarici. Trudite se da budete duhoviti, ali da ne preterate u povlađivanju, jer tada neće biti efekta. Potrudite se da ta osoba iz vaših priča nasluti koliko lepote i živosti ima u svakom normalnom, uobičajenom životu.
Nakon određenog perioda, pokušajte da tu osobu izvedete među ljude. Kako vreme bude prolazilo, sama će početi da se otvara i da uviđa kako nije sama, i tek tada, u trećem koraku, trenutak je da počnete da razgovarate o pravom razlogu njenog stanja. To mogu biti razne stvari: nedostatak ambicije, neuspeh na poslu i, naravno, neuspeh u ljubavi…
Depresija ume da bude velki problem u životu žene ili muškarca i izuzetno se teško leči. Ukoliko imate pored sebe makar jednu osobu kojoj je stalo do vas, onda se ne morate plašiti, jer će ona učiniti sve da vas iz tog stanja izvuče. Ako ništa, makar ćete videti da postoji neko ko vas voli, pa ćete toj osobi za ljubav promenti način razmišljanja u pozitivnom smeru.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Depresija,nemanje,gubitak najblizih osoba,brata,sestre,droga,najlepse godine zivota bacene u zatvoru,zasluzeno,ali skoro decenija….gubitak porodice,povrede,sve smo lazni prijatelji,,uz tebe sam brate,do poslednje pare,hahaha,kocka-Vladimir je ime,najgori grad koji vam padne napamet,odatle sam,svi ga mrze,i ne zameram,citao sam neke probleme,BUDITE SRECNI STO NISTE U OVAKVOM PAKLU,POSLE,SAMO KRATKOG STA MI SE DOGODILO I DOGDJA ZIVOT VAM JE KAO SAN,ZAR NE.Ne treba mi pomoc.Ako ne mogu pomoci sam sebi sa 34 god,e da ga j,zato,uvek ima gore seti te se i radite na sebi
Isto
Treba mi besplatni čarolija da mi pomogne da vratim bivšu ženu
Imam depresiju,ne mogu da imam dece,usvojiti ne mogu jer sam podstanar,surogat majka ne mogu nikada imati taj novac,neman nekog da bi rodio za mene da dete bude kod mene,mislim da moj zivot vise nema smisla;sto sam zivela al buducnosti za mene nema.
Blago onom ko nije doziveo dugogodisnju usamljenost dok se bori sa depresijom, mislim da od toga nema nista teze. Kamo srece da imam podrsku kakva je opisana u tekstu, za par dana bi mi bilo upola bolje. Ali je sve suprotno od toga, ljudi jos podmecu nogu kad uoce slabost, a ne da nekom pomognu, ovo mi se konkretno desava na poslu. Majka i sestra me formalno podrzavaju, ali svaka ima svoje probleme i ne razumeju ovo stanje. Inace, imam stalni posao godinama, hobije, povremeno drugarice, isla sam privatno na psihoterapiju, nije da se ne borim, ali mi se sve nekako izjalovi. Ljudima sam uvek pruzala mnogo vise nego sto zasluzuju, bas zbog preterane zelje za druzenjem, pa su me uzimali zdravo za gotovo. Na kraju sam dosla do toga da, koliko god se trudim i usavrsavam, svugde idem sama, za praznike i odmore sama, pa kakav je to zivot? Volela bih da postoji udruzenje koje bi organizovalo druzenja i putovanja depresivnih jer ne znam kako drugacije pronaci dobronamerne osobe za druzenje, koje nece pobeci cim cuju da neko ima problem.
Pa lena koliko vidim slicne simptome i ja imam.i nem skim da popricam
ne znam kako da izadjem iz ovog stanja,osecam se depresivno,konstantno premoreno,nemam ni snage ni volje za zivotom,ustajem ujutru rano,zivim,radim po kuci ali sve je to mehanicki.Muz mi ne moze pomoci,bas naprotiv,zbog njegovih omalovazavanja i uvreda osecam se jos gore,da mi nisu moja deca mislim da bih odavno izgubila svaku nadu.Upste ne izlazim iz kuce samo kada bas moram zbog dece,ugojila sam se dosta pa se zbog toga osecam jos bednije,stvarno ne znam sta da radim,kako da pomognem sama sebi
Niko sam od sebe ne pada u depresiju…sem ako nije rođen “ oštećen “ 🙁 …. Da bi se neko oslobodio depresije…treba da uzme neku “ alatljiku “ i da dobro izlema “ uzrok depresije “ 😉 ….Ako je uzrok neki “ auto limar „.. treba uzeti lopatu, jer oni su “ navikli na lim “ 😆 😆 😆
Sve sto je navedeno je tacno sa moje strane. Porodica mi je velika ali ja sa mojih 17 godina ocekujem veliku podrsku u zivotu ali ne, dobijam samo kukanje i ogranicenja u zivotu, nemogu nikako da se izborim samo volim da budem sam i da slusam muziku. A drustveni zivot je od 1 do 10 samo jedva 3 ako ima ko savet za men evo podaci aleksandartomic06@gmail.com
!!! Kako Dr.Obula vraca moj razoreni brak i vrati moj ljubavnik !!! Moje ime je Sarah. Ja sam iz Španije. Ovde sam da proširim citav rad stvarnog carolija zvanom dr. Obula koji mi je samo pomogao da povratim moju zajednicu sa svojim suprugom i ucinim našu vezu jacom i donosili radost i srecu u naš brak. Bio sam prevaren od strane mnogih lažnih tužilaca, ali sam kasnije upoznao dr. Obuli sa prijateljem po imenu Tucker Stacey ovom velikom covjeku koji joj pomaže da vrati odnos sa mužem. Takode mi pomaže i obrišem Suze. Tako gledaoci ovog divnog svedocenja koji želi da ga kontaktira 1. PRIHVATITE VAŠE LJUBAVE LJUBAVI. 2. DIVORCE SPELL 3. LOTTERIJE ZA POBJEDANJE. 4. RAZVOJ GENERACIJSKOG KURSA. 5. PRIJEM POSLOVANJA. 6. ODREÐIVANJE DETETA. 7. MONEY SPELL. 8. LJUDI HIV I Mnogo više. 9. HERBALNA NEGA. 10. BEAUTY SPELL. 11. POSLOVNE OBLASTI ZA PREUZIMANJE VIŠE KUPACA I LOTA VIŠE .. Tako da su braca i sestre testirali ovog coveka DR.Obule i našao sam da je stvaran i pravi. Sada sam najsrecnija žena na svetu danas, obratite se njegovim putem e-pošte id-a i budite veseli u svom životu. Više zahvalnosti i zahvalnosti vama ponovo veliki DOKTOR Obula.
Teško je biti sam, s tugom, jadom i očajem.
Depresija, haos u trudnoći, nisam znala šta ću, pomišljala na samoubistvo… Lekovi, nesanica, ne osećam glad, plakanje, bilo je strašno. Porodila sam se još gore, sama bacila lekove, antidepresive, a nisam smela, nisam znala koliko je to opasno. Nisam mogla sebi da dokažem da sam bolesna od toga i rešila da tražim pomoć na drugoj strani, hvala Bogu, uspešno. Želim da pomognem svima onima kojima je bilo kao meni, jer znam da jedan tračak nade za depresivnu osobu može da znači. E, ovako, nemojte ne verovati, ni ja nisam verovala, ali sam išla na sve ili ništa. Lutala sam po netu i našla forum na kom komentarišu vidovnjake, tj. iscelitelje. Otišla sam na zakazan termin. Ljudi, vi ne možete da verujete, to je čovek koji ne gleda u karte i takve gluposti, on nije vračara, on gleda u vas i sve vam kaže. Rekao je da moram da pijem lekove jer od detinjsta vučem stres od oca. Čim sam izašla, osećala sam se bolje, on leči pogledom, verujte, on je živi svetac. Uz njegovu pomoć i pomoć mog doktora, ja sam sada živa osoba.
bi li mi dala podatke kod koga si isla da pokusam jos i to pozdrav
I ja se slažem sa prethodnim mišljenjem, kako se boriti protiv depresije kad si sam, kad si usamljen, kad imaš možda koju prijateljicu, ali ona je u svojem domu, sa svojom obitelji, svojim poslom, a ti si svaki dan sam, po cijele dane sam, nemaš s kim pričati, nitko ti ne šalje poruke, sms-ove, mailove, nitko te ne zove. Odradiš posao, tamo si još koliko toliko ok, ali odradiš ga preko volje, jer si već umoran od samoće, sve te užasno iscrpljuje i sve manje i manje imaš volje za išta. Jedino što ti preostaje je antidepresiv, opet, ali znaš da ti on neće pomoći, samo će možda ublažiti, a ti ćeš i dalje biti sam i tonuti dublje i dublje. U ovom svijetu ljudi se odmiču jedni od drugih, pogotovo kad si blizu 50-tih godina, kao da više ne postojiš, pogotovo ako tražiš vezu i nekoga s kim bi dijelio život.
Mirta, možeš da budes i u braku i imaš supruga za kojeg si nevidljiva, dijete koje te osuđuje što mu svojom depresijom ubijaš volju za životom, prijatelje koji su zaboravili šta si sve učinio za njih. Mi nismo bolesni, mi smo USAMLJENI. Zatvorili smo se u svoje kaveze, mrzimo sebe, ali pogledajte koliko nas je. Hajde da pokušamo da svi svima pomognemo, dajte da uradimo nešto za NAS, napuštene duše. Ma zar smo manje vrijedni od ostalih. Ne. Imamo bar ovaj net, dajte da si pomognemo druženjem. Mi to možemo. Svako od nas nešto vrijedi. Ja vas sve volim, jer vidim da nisam sama. Pokušajte, razgovarajte bar ovdje gdje nas niko ne vidi, ali trebamo jedni druge. Ma do vraga i depresija. Staćemo joj u kraj. Zajedno. Iščupaćemo jedno po jedno. Slažete li se? Mirta, odgovori mi, molim te, kao i ostale.
Mirta, javi se, da li si tu? Nisi sama.Trebam nekog da pričam s njim. Pomozi mi.
Prije 2, 3 godine, kad me devojka ostavila, bio sam jako nervozan i jedan „drug“ mi je rekao „samo opusteno“ i ja evo i dan-danas to ponavljam u sebi. Svašta mi je padalo na pamet, počeo sam da pričam u sebi dok razmišljam, počeo soam da se debljam. U glavi sam razmišljao da mi se lice mijenja svako malo, stvarno svakakvih mi je misli bilo. Stalna glavobolja, osećaj nezainteresovanosti, buđenje usred noći, nervoza. Ponekad nisam krio kako se osećam i sam se drao na roditelje, brata, drugove. U sebi, neki glas mi neda da živim. Počeo sam da psujem, poludio skroz…
Ja imam 17 godina, doskora sam bio u društvu ljudi koji su bili povučeni, bez volje za životom, bez volje uopšte, morao sam sa ih molim da izađemo negde ili bilo šta drugo, bolelo ih je uvo za sve u principu. Pre nekih 5-6 meseci, krenuo sam na folklor, tu sam upozano ljude koje sam zavoleo za samo mesec dana, sa njima sam proveo i 1. maj i išao na mesta na kojima nikada ne bih sa starom ekipom. Međutim, nekad se osećam kao da nisam deo toga, prazno. Osećam da sam sam, kao teret svima, kao da su mi svi ti ljudi koje mnogo volim samo tu na kratko ili zato što moraju, ne mogu ni da objasnim. Uvek me stegne bol neki i oči mi se napune suzama. Pričao sam i sa njima o tome, kažu da „tripujem“, al ja više ni sam nisam siguran u šta da verujem. Možda nije neka duboka depresija, ali veoma mi je teško i vrlo često se osećam usamljeno.
Imam 19 godina, lečim se od depresije već godinu dana… Nije mi dobro. Iako vešto krijem svoje stanje, mislim da je već došao kraj, nemam više volju ni da se izlečim, briga me. Rado bih se nagutala kojekakvih lekova i utonula u večni san, ali nisam toliko sebična, jer imam ljude koji me vole. Teško je živeti s tim, ja ne znam kako više, kao i da nisam živa, telo bez duše.
Ako možeš, kontaktiraj me na mail whisper94p@gmail.com, ja ću ti pomoći voljno.
Meni je sestra pomogla baš na ovaj način, nije ni sama znala da mi pomaže, ili jeste, ne znam, samo znam da je trajalo godinama i godine su trebale pre nego što sam krenuo da izlazim napolje da uvidim da nisam sam, mada sam i dalje ponekad depresivan…
Ja sam u depresiji, bolovao sam od tumora pre 8 godina, moji me ne razumeju, nemam prijatelje. Ako je neko zainteresovan za druženje i smeh, imam kuću na Zlatiboru u jednom selu, idealna za preporod i smirenje, neka se javi na email mimarko85@gmail.com.
HELP! Moj komentar neće se odnositi na ovo, jednostavno moram da vam kažem kako se osjećam. Usamljena sam, nemam prijatelja, imam njih par, ali nisu to „prijatelji“. Ne ide mi s roditeljima, kad dođem iz kuće, sredim za bratom, mamom i tatom. A kad se oni svi skupe i pričaju kako su proveli dan, ja kažem npr. da sam sređivala kuću, a oni odmah okrenu i kažu kao da ništa nisam ni pipnula. A ja faktički crkla. Kada želim da nešto sebi kupim, tražim od mame novac, a na to je uvijek isti odgovor: nemam sad, ili me poprijeko pogleda ili odugovlači, ili pregovara. Svi vršnjaci imaju najnovije mobitele, fotiće, a ja ništa od toga. Još sve im radim. Često me grde što sam slaba u školi, a možda bih i bila bolja da mi nešto daju… Uvijek za sve prave dramu, njima je sve luksuz. Kad treba da idem sa prijateljicama na sok, njima je problem da mi daju 5-6 Km jer to je „puno“! Nikad za mene „nemaju love“. A sebi kupuju markiranu odjeću, tata vozi mercedes i ima svoju firmu, stvarno imaju love i sve. Al’ ja više ne mogu, trebam pomoć. Ljudi, da li je problem u njima ili meni? Puknut ću, došlo mi je do guše. Ne znam šta da radim, jednostavno ne mogu ovako da živim pod pritiskom :S
Draga Kasandra, nisi sama. Isti moj slučaj. Ne znam koliko imaš godina. Pokušaj barem da nađeš neki posao preko ljeta ako ideš u školu. Gledaj da se što prije osamostališ. Posveti se školi. To ti je najvažnije. Pusti kućne poslove, ako ne cijene to što radiš. Meni su moji isto tako govorili, pa sam prestala čistiti za njima. Ako mi govore da ne radim, sada već imaju razloga. Još jednom ću ti ponoviti, pokušaj da nađeš posao, barem čuvanje djece. Vidjet ćeš kako će te djeca oraspoložiti i dati novu energiju. Slušaj omiljenu muziku. Sredi se i našminkaj i kada si kod kuće. Na youtube-u pogledaj video Luize Hej. Jako je motivirajući. Nemoj gubiti nadu u ljude. Nisi još naišla na prave prijatelje. Vjeruj mi da postoje. Radi na sebi. Postani još bolja osoba. Radi na svom samopouzdanju. Ako ima nešto što ti smeta kod tebe, promijeni to. Ako želiš nešto novo da naučiš, npr. neki strani jezik, nauči ga. Na internetu imaš dosta lekcija. To ti je besplatno. Imat ćeš više samopouzdanja kada riješiš neki problem. Počni rješavati manje probleme. Tako ćeš dobiti elana da riješiš malo veće probleme. Ako si na facebook-u, prati uspješne, pozitivne i sretne ljude. Tako ćeš usvojiti njihov način razmišljanja. I najvažnije, nemoj trošiti energiju na kućanske poslove ako to tvoji ne cijene. Poslije će ti biti žao što nisi provela vrijeme korisnije. Radi samo kada se baš mora i samo za sobom. Nisi ti sluškinja da radiš za drugima. Ako ti možeš za sobom uraditi, neka i oni urade za sobom. Ne znam gdje živiš. Rado bih se družila sa tobom i više ti pomogla. Lijep pozdrav
Upala sam u tešku depresiju i ne znam kako sebi da pomognem 🙁
Osećam sve jaču depresiju zbog usamljenosti. Razveden sam. Imam novu vezu, ali je ta veza, nažalost, daleko, pa imam problema kad nismo zajedno. Vidimo se na skype i tad mi bude bolje. Često me ne razume, jer nije u na mom mestu i nekad misli da smo previše na skype, a skype je, u stvari, jedina veza između oboje, a jednom mesečno mi je premalo iako se vidimo i do 7 dana. Volimo se. Ona mi je bivša ljubav od pre 20 godina. Posle razvoda smo opet zajedno, a pre 20 godina smo se razišli zbog daljine. Sad imamo šansu da opstanemo, ali moja depresija nam nekad ljulja vezu. Srećom, ona je veoma dobra, poštena i pažljiva osoba koja me razume. Nadam se da će imati strpljenja za mene… Pozdrav!
I mene muči depresija već odavno, ali pre 6 meseci je došao vrhunac svega toga, pukla mi je veza od 7 godina, izgubio sam posao, interesovanje za sve što sam nekada voleo, automobile, računare… ništa mi više od toga nije bitno, sada gledam kao na filmu. Ne radi mi se ništa, samo nemam volje i šta će mi sve to kad imam utisak da čekam samo dan da umrem, samo da me nema, čini mi se kao da sam suvišan ovom svetu i ovom društvu. Ponekad iziđem, ali sve što se dešava oko mene mi ne privlači pažnju i samo čekam da se vratim u svoju sobu. Noću ne mogu da spavam, uvek isti čudni snovi, ustajem, umoran sam od života, samo želim da nestanem odavde sa ovog sveta da me nema… Ionako niko neće tugovati za mnom, i sam sam sebi suvišan…
Nije lako nositi se sa depresijom. Već 5 god. imam taj osećaj usamljenosti i čini mi se da nijedna osoba, nijedan posao ne može to da promijeni. Pokušavala sam sa poslom, ali sam sve više povlačila u sebe i razočaravala još više… Još kad se sve to poveže sa problemima u porodici, čovjek ne zna šta da radi. I ja se pitam da li ću izaći ikad iz ovoga. Srećom, bar imam još malo nade da će biti bolje jer još uvjek ne mogu skroz da prihvatim da sam toliko slaba…
Meni veoma bliska osoba bila je predivna. Lepa kao anđeo, svi momci su je hteli, najbolja učenica, inteligentna i veoma pametna tinejdžerka. Imala je i povoljne uslove za život, ljude koji je obožavaju, novac, sve. I onda je krenula depresija, više nije ni bitno ni kako, ni sama ona ne zna, ali je tako pala… To je užasavajuće. Izolovala se od sveta, odbacila sve ljude od sebe, upropastila školovanje, ugojila se, zapustila, ni senka od onog anđela kakav je bila. To je jako teško gledati. Vidite, i najbolji čovek može sam sebe da dovede do krajnje katastrofe. Da ne poveruješ. Čupajte se kako znate i umete, ali nikako ne dozvolite ovakvo propadanje. Sada joj je 20 godina, a još je u tome. Pozdrav.
Prava depresija, tzv. teška depresija, leči se dugo kod psihijatra. Ako posle nekoliko godina ne bude rezultata, mora na elektrošokove u Rusiju. Bez psihijatra i otklanjanja uzroka ništa ne pomaže.
Čitam tekst, jeste objavljen 2007, ali mislim da je još uvek aktuelan. Interesuje me da li je neko organizovao neka druženja koja će slične ljude negde povezati, a njih u druženju stručna osoba pratiti, nadgledati. U svetu, barem kako sam primetila, sve je nekako drugačije, postoje javna okupljanja gde se o tome otvoreno razgovara. Ne znam da li to postoji i kod nas? Srdačan pozdrav.
Korisne komentare ste napisali svi vi, posebno Dejan Tanasić. Ja kao neko koga upravo tresu najrazornije misli (iako vrlo dobro znam kuda to vodi, slaba sam da „izađem“ iz tog stanja), mogu reći šta meni pada na pamet kako čovek može makar malo da ublaži svoj bol, da to sve što privlači nadalje takvim mislima ne dovede do suicida. Pošto je u osnovi svega izuzetno loše osećanje sebe, za početak bi bilo korisno eliminisati neku sitnicu zbog koje se čovek oseća loše, odnosno učiniti nešto malo u pravcu toga da se oseti bolje, na primer da izgleda bolje, da se fizički ne zapušta, npr. žena da ofarba kosu, da se obuče lepše i sl. Dalje, mislim da je neophodno uneti fizičku aktivnost – možete šetati sami, svaki dan sat vremena, normalno uz jaku samodisciplinu, što, priznajem, biva problem. Zatim, mislim da je potrebna neka nova identifikacija sebe kao osobe koju vole ljudi, na primer, što je najteže, a opet znači osnovu problema kako doživljavamo sebe.
Pročitao sam vaš teks o depresiji i hteo bih da kontaktiram gospođu ili gospođicu koja se potpisala kao Gina Nestorović, Beč
Čitajući ovo moram da priznam da je velika šteta što su mladi ljudi toliko depresivni, mlade majke koje imaju decu. Ja nemam dece, bolesna sam od srca i vrlo lako zapadam u krize, ali uvek vidim neki tračak nade i kada je nema, pomislim – sutra će biti. Šetnje, muzika, rad i osmeh, pa makar i lažan, može pomoći. Nadam se da sam nekome pomogla, jer i ja sam dosta sama, ali sam ipak borac. Kada padnete, ustanite i pomislite da na ovome svetu ima barem jedna osoba kojoj je zaista stalo do vas. Pozdrav i srećno svima!
Depresija – šta da kažem, to se ne može objasniti, može se samo osetiti i mislim da se ne može nikad izlečiti, nego samo sakriti ili malo zaboraviti, ali ona kada jednom dođe, uvek je tu kao senka, može lako da se vrati i prati te svuda. Teško je meni kad sam sa 18 godina depresivan i to duže vreme. Ne može se to razumeti, može se samo osetiti. Tekst je dobar, ali je prilično površan za ovakvu temu.
Mislim da je veoma teško izaći iz depresije. To je začarani krug bez kraja. Ja mislim da je osoba u depresiji uvek sama. Isto tako mislim da osoba u depresiji može jedino sama sebi pomoći. Mozak ima isceliteljsku, ali i onu samouništavajuću moć. Za sve naše bolesti kriva je naša psiha, naš način razmišljanja, tj. krivi smo mi sami. Depresivnoj osobi koja je zapala u depresiju usled uticaja sredine u kojoj živi ili neke lične tragedije najveći su neprijatelji malodušnost, lenjost, bezvoljnost i strah od promene, strah od delanja. Depresivna osoba mora da shvati da nije jedina neshvaćena, nezapažena i neprimećena u ovom društvu u kojem je sve poremećeno. Ne dozvolite da vas loš sistem slomi i uništi. Postanite svesni sebe i svog života koji je Božji dar. Vaše telo i vaš duh su vaš dar, vaš poklon i zato oplemenite svoje telo i svoju dušu. Dokažite i sebi i drugima da vi možete sve. Recite sebi „Ja mogu sve, meni je dobro, ja ću uspeti“! Prionite na rad, na posao ma koliko vam teško bilo. Naterajte sebe da radite na sebi, malo po malo bićete sve bliže izlazu iz provalije u koju ste možda upali zbog izopačenog sveta oko vas koji vam nije dao šansu i koji vam je nikada neće dati ako sami sebi ne pružite ruku spasa. Budite fer prema vama samima. Ne uništavajte se više. Niko vas neće voleti, ako sami sebe ne volite. Glavni zadatak depresivnoj osobi ja da nauči da voli sebe. Depresivnoj osobi nije potrebno povlađivanje, već rad i samodisciplina i samokritičnost kao i cilj. Ja znam kako je biti sam i u depresiji. Znam taj osećaj besmislenog toka vremena, osećaj života u kolotečini u kojoj ništa nema smisla. Najgore što možete da uradite je da mislite, da razmišljate i da se preispitujete. U ovoj zemlji razmišljanje je siguran put do ludila. Ljudi koji su površne i ograničene osobe obično ne padaju u depresiju. Čuvajte svoju krhkost, osećajnost i sve vaše plemenite osobine koje vas čine čovekom, ali ne dozvolite da ih drugima pokažete i da one vladaju vama. Bitno je da razum vlada, a ne emocije.
Dejane, svaka čast! Volela bih da se nekako čujemo pošto imam i ja takav problem, i mislim da je nerešiv i baš se osećam užasno… Kako da stupim u kontakt sa Vama?
Kako kaže novokompovana Šekspirova dilema „da li da se ubijem ili da se umijem“? Vidite kako se ja osećam. Imam decu, supruga, a nimalo snage, volje, radosti, smeha, druženja, a oni, moji najmiliji, očekuju od mene sve to. Deca vide moj izveštačen osmeh na licu, ne mogu, zapravo nemam snage, da glumim srećnu mamu, suprugu. Tako je monoton ovaj život.
Vrlo ste lepo ovo osmislili, ali svaki čovek je različit i smatram da za svakog postoji terapija da popravi svoje psihičko stanje, naravno uz upornost i malo volje. Psihičko stanje zavisi od mnogo faktora u životu i menja se sa usponima i padovima. Moramo biti hrabri i da verujemo u to da će biti bolje. Nadam se da će depresija nestati, ali treba vremena. Pozdrav!
Tekst nije loš, ali može da bude i bolji. Slažem se da izlečenje zavisi od osobe, ali zavisi i od okruženja.
Ja nisam stručnjak za ovu oblast, ali moram da primetim da ljudi mešaju neraspoloženje izazvano nekim prolaznim neuspehom sa teškom psihičkom bolešću koja se jako teško leči. Slažem se sa tim da treba uneti u čitavu priču pozitivne faktore, ali sve je to jako komlikovano. Prvo je komplikovano uopšte zainteresovati osobu koja je u depresiji da se najpre zainteresuje za vas, a kamoli za bilo kakve šetnje, knjige, boje i ostale stvari. To su ljudi koji ne mare za sebe, a kako bi marili za druge. Ja sam imala primer da je meni jako bliska osoba postala čak nemarna i neprijatna prema meni i pored višemesečnog truda, iskrenog osmeha, puno volje i ljubavi nisam pomogla da napravi ikakav korak. Prosto nije dalo rezultata, jer njihove reakcije večitog odbijanja svega, pa i osobe koja je preuzela tako nezahvalnu ulogu iscelitelja, strašno povređuju i na kraju i sam guru, pozitivnog pogleda na život, beži glavom bez obzira. Mnogo zavisi od stadijuma bolesti i karaktera osobe koja je obolela.
Treba se zaposliti nečim, okupirati misli, ali pored takvih depresivnih osoba često ljudi ne žele da stanu. Razumevanje se može dobiti od roditelja, ali iz ličnog iskustva tvrdim da vas u većini slučajeva neće razumeti ili barem neće to shvatiti toliko ozbiljno. Depresija je teška bolest gde se mora potražiti stručna pomoć. Pre svega ta depresivna osoba mora pokazati želju da se iz toga izvuče. Sigurno je da ne može sama, da svaki pokušaj je opet vraća na početak. Mislim da je najbolje potražiti stručnu pomoć ili se požaliti osobi sa dosta iskustva koja je bila u istoj ili sličnoj situaciji, jer ljudi koji to nisu doživeli neće razumeti koliko je depresivnom čoveku teško i kuda vode njegove misli.
Mislim da je tekst prilično dobar, ali postoje tu još par stvari. Depresivne osobe pate i imaju osećaj beskorisnosti, tako da su one uglavnom vrlo vešte u prikrivanju svojih osećanja, da ne bi smetale drugima svojim problemima. Ukoliko bi neko i želeo da im pomogne, veoma je teško da uopšte sazna da je tom nekom potrebna pomoć. Imala sam neki sličan problem i to veoma dugo. Uvek sam ga držala u sebi i to me je izluđivalo, sve dok nisam potpuno pukla i rekla svojoj najboljoj drugarici. Ona mi je puno pomogla. Nikad joj to neću zaboraviti. Izvukla me je iz bunara. Stalno me je zasmejavala i odvraćala. Sad i kada mi dođe takav period, pomislim na nju, šta bi ona rekla i koliko sam srećna što je imam za drugaricu. To se ne nalazi često. Sada i ja pokušavam da pomognem drugima, uglavnom preko interneta i uvek sam tu ako nekom trebam. Najbolje vas razume onaj ko je to preživeo. Onaj ko vas voli može da pokuša, ali ako nije preživeo, jednostavno ne zna kako je to.
Tekst vam je prilično dobar.
Mislim da je jako važno o tome javno da se priča. Takođe bi trebalo i alkoholizam biti tema na ovom sajtu. Svi mi se skrivamo, glumimo kako nam je dobro i fino. Ja posmatram sebe: usamljena, zatvaram se u sebe, ne želim kontakte, razočarala se u prijatelje, partnera. Ostali su mi samo moj vučjak i labrador koji me razumeju. Moj savjet vam je da uzmete životinjicu i obaveza je tu. Moram ići napolje bez obzira da li je kiša ili ne. One me trebaju, a biti nekome potreban – velika je stvar. Mislim da pozitivnost i dobra volja vode do uspjeha. Želim vama i sebi to i još mnogo ovakvih članaka. Pozdrav!
Nijesam rekla i to da su depresivni ljudi izgubili svoju alternativu ili smisao. To je vrlo teško ponovo naći. Bitno je družiti se sa ljudima koji pružaju puno ljubavi i sa osobama koje su pozitivne. Treba stvoriti adekvatnu atmosferu, makar ona bila u vidu neke neobične naslovne sličice na ekranu mobilnog telefona. To je neka vrsta vedrog pogleda kroz „prozor“ za vaše sumorne okvire. Šta biste rekli? Ja imam samo 20 godina i zagubila sam negdje svoju alternativu? I tražim je iznova. Mislim da sam blizu. Javiću.
Moje mišljenje je da se depresija može prevazići radom. Samo nas rad može spasiti. Ali treba početi sa tim radom već jednom. Naoružajte se obavezama. Ofanziva jeseni.
Čitajuci ovih par komentara razmišljam malo i želim da kažem da ste lepo opisali kako izaći iz depresije. Ako je neko uz vas, naravno, to je tačno. Ali, kada čovek ima nekoga kraj sebe ko će da ga izvlači i zasmejava, on ne pada u duboku depresiju koja traje dugo, zar ne? A kako izaći iz depresije kad si sam? Uz mnogo jaku snagu psihe. Naravno, treba sebi dozvoliti i stanje depresije, neraspoloženja, pa treba i plakati mesec dana zaredom ako vam je do toga, ali se treba i potruditi posle, ne dozvoliti da takvo stanje traje više, naći bilo šta što može da se radi, neku zanimaciju, aktovnost koju svaka osoba zasebno voli i koja je ispunjava. Ako ništa drugo, izaći i šetati, gledati ljude ako je u pitanju usamljenost. Usamljenost je jako teška i ko je nije osetio, ne može da je razume. Može samo da nagađa na osnovu pročitanih stranica neke knjige ili udžbenika. Dugogodišnja usamljenost je bukvalno pitanje da li vredi živeti i zašto živeti kad je sve bez značaja.
Vreme je najbolji lekar, ali je zato loš kozmetičar. Godinu dana se borim sa tim i još me boli taj osećaj usamljenosti. Oni koji to nisu osetili nikad neće znati koliko je to težak period u životu. Stojiš na ivici ponora, pola tvog tela visi ka ponoru, a druga polovina je još na zemlji. Pitanje je dana koji će deo tela prevagnuti.
Vi ste tako blago opisali borbu protiv depresije. To je bolest koja se ne leči rečima…
Korisnije bi nam bilo da napišete kako čovek sam da izađe iz depresije. Hvala.