Gojaznost je najčešća metabolička bolest današnjice. Etiologija je kompleksna i sastoji se u interakciji različitih genetskih i metaboličkih činilaca, navika u ishrani i činilaca okoline.
Uprkos brojnim nastojanjima u zdravstvenom prosvećivanju stanovništva i inicijativama zdravstvenih ustanova i radnika da se spreči gojaznost – ona je u stalnom porastu.
Mnogobrojne su posledice prekomerne telesne težine na zdravstveno stanje, ali na prvom mestu su bolesti koje predstavljaju najveći rizik za kvalitet života, a to su: degenerativne promene na krvnim sudovima koje uzrokuju povećan krvni pritisak, infarkt mozga ili srca i šećernu bolest.
Metabolički sindrom, a posebno šećerna bolest tipa 2, najčešće su posledica gojaznosti, i to gojaznosti koju karakteriše dominantan trbuh, tzv. androidne gojaznosti.
Gojazne osobe imaju sklonost i ka razvoju malignih bolesti. Kod gojaznih muškaraca češći je karcinom prostate i debelog creva, a kod gojaznih žena karcinom dojke i karcinom endometrijuma (sluzokože materice).
Svakako da se u neželjeni efekat prekomerne telesne težine ubraja i kamen u žučnoj kesici, degenerativne promene na koštano-zglobnom sistemu, hronični pankreatitis i slično.
Veoma je teško redukovati težinu u kratkom vremenskom periodu, što je najčešća želja gojazne osobe. Osnovna mera koja je neophodna radi postizanja povoljnog efekta jeste promena stila života i načina ishrane. Nijedna dijeta koja traje dve nedelje, mesec ili tri meseca ne može da da trajni efekat koji bi ostao ako dođe do gubitka nekoliko kilograma. Režim koji ne oštećuje zdravlje a koji dovodi do gubitka najmanje 500 grama do kilogram nedeljno – ujedno je i najzdraviji režim.
Kada bi se poređale mere za redukciju telesne težine, onda bi to bio sledeći redosled:
- dijeta – način ishrane
- fizička aktivnost (hodanje, aerobik, 30-60 minuta tri puta nedeljno)
- razvoj strategije za promenu stila života
- održavanje tri prethodne strategije
- upotreba farmakoloških sredstava
- hirurške intervencije
Za sada su registrovana dva leka koja pomažu u borbi protiv smanjenja kilograma – orlistat i sibutramin. Međutim, ni jedan lek ne treba uzimati bez prethodnog savetovanja sa nadležnim lekarom i bez prethodnog ispitivanja uzroka gojaznosti.
Opasnost od nekontrolisanog uzimanja leka može da bude daleko veća od koristi!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Od lekova može da se deblja, naravno. Polako se odričite nekih loših i kaloricnih namirnica i unosite što više vitamina, minerala, celuloze, fruktoze, llaktoze i dr. i smršaćete 100 posto!
Prošle godine sam imao stres i ustanovljen je povećan kortizol, hormon nadbubrežne zlijezde, a od tada pijem i lijek za povećanje lučenje hormona sreće. Od upotrebe tog lijeka sam poceo naglo da se debljam. Pitam se može li od ljekova da se deblja?
Leka za gojaznost ima. Institut za higijenu Kliničkog centra Srbije – nutricionista vam napravi dijetu i vi je se pridržavate, imate redovne kontrole i merenja kod njih. Mršavite zdravo i polako, ja sam uspela da za 5 meseci smršam 28 kg, uz redovne kontrole i merenja.
Da li ima leka za celulit?
Leka za gojaznost nema!
U redu je povećana aktivnost, ali kako mi astmatičari to da uradimo kada se umorimo i posle malih napora. Kako ti lekovi reaguju sa berodualom i aminofilinom?
Da li se navedeni lekovi izdaju na lekarski recept ili se mogu naći u slobodnoj prodaji i kolika je otprilike njihova efikasnost?