Već izvesno vreme vodi se debata o tome koji je od ova dva mlečna proizvoda zdraviji, a samim tim i korisniji.
Krenimo prvo od margarina. Naime, sam margarin pripada grupi mlečnih proizvoda, veoma je sličan maslacu i dobija se od mlečnih proizvoda, biljnih ulja i ostalih sastojaka. Svakako treba napomenuti da margarin u sebi ne sadrži holesterol, što nije slučaj sa maslacem. S druge strane, maslac predstavlja jestivu emulziju zrnaca masti do koje se dolazi "bućkanjem" mleka ili kajmaka.
Kada je o samoj debati reč, mišljenja su podeljenja, s tim da oba mlečna proizvoda sadrže dosta korisnih vitamina i minerala pa imaju veliki broj "pristalica" spremnih da stanu u odbranu jednog ili drugog. Osobe koje imaju problema sa zdravljem obično se opredeljuju za margarin jer u sebi ne sadrži holesterol. Ipak, istraživanja novijeg datuma pokazala su da, kada je o kalorijama reč, možemo naći istu količinu i u jednom i u drugom proizvodu. Ovo otkriće svakako ne ide ni margarinu ni maslacu u korist.
Maslac sadrži masti, dok margarin sadrži određenu manju količinu zasićenih masti i masnih kiselina. Međutim, ono što su novija istraživananja takođe otkrila jeste da masne kiseline mogu izazvati određene kardiovaskularne poremećaje i tako narušiti naše zdravlje.
Margarin je najvećim delom sačinjen od biljnih ulja, a u njima nema holesterola. Lekari takođe ističu da margarin, uključujući i njegove različite vrste, sadrži takozvane korisne masti (polinezasićene), dok maslac u sebi sadrži loše masti, koje povećavaju rizik kada je reč o srčanim oboljenjima.
Margarin se dobija procesom hidrogenizacije biljnih ulja u toku kojeg dolazi do formiranja određene količine loših masti. Kada je reč o vrstama koje nisu toliko čvrste konsistencije, one u sebi sadrže mnogo manje loših, tj. štetnih masti.
Maslac se smatra vrlo nezdravim usled prevelike količine masti i holesterola.
Na osnovu svega rečenog, može se zaključiti sledeće – ukoliko želite da sačuvate zdravlje, najpametnije je ne preterivati ni sa jednim ni sa drugim proizvodom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ako ostavimo u prirodi margarin i maslac, niti jedna buba ili druga životinja neće ni pomirisati margarin, a maslac će biti pojeden za veoma kratko vreme. Mislim da je svaki drugi komentar suvišan.
Niste pomenuli da hidrogenizacijom biljnih ulja dolazi do stvaranja trans-masti, koje takođe povišavaju rizik od srčanih oboljenja. Te masne kiseline potpuno su strane našem organizmu. Margarin se dobija od biljnog ulja, tečnog. Da bi se dobio takav čvrst oblik, potrebno je mnogo prerade. I napisano je da je margarin mlečni proizvod? Maslac je nesumnjivo bolji, a i dobar izvor A i D vitamina. 🙂
U prilogu su izneti rezultati nekih istraživanja sprovedenih u Americi.
Što se tiče holestelora, činjenica je da ga više ima u maslacu nego u margarinu.
Nasuprot tome, margarin usled prerade u sebi sadrži druge štetne sastojke (aditive). Ukoliko je maslac (prirodan) bez aditiva, on je zdraviji, pogotovu u manjim količinama. Postoje i neke „nove“ vrste margarina sa specijalnim dodacima (aditivi i emulgatori) koji mogu biti jako štetni po zdravlje.
Zaista nema dileme, maslac je bolji.
Za margarin niste napisali da sadrži gomilu dodataka, kao što su emulgatori, boje itd. koji nisu zdravi. Takođe, holesterol se uklanja hemijskim putem, ekstrakcijama. Margarin je nezdrav zbog dodataka koje sadrži. Puter se dobija na poznat način.
Slušala sam stručne ljude koji su govorili da je margarin nešto najnezdravije što možemo imati u frižideru i da je maslac bolji izbor.