Paprika potiče iz Južne Amerike, a u Evropu su je doneli Španci u 15. veku. Tokom vremena, gajenje paprike se proširilo po celom svetu. Od zemalja u okruženju paprika se gaji najviše u Mađarskoj, a kod nas su najpoznatije tzv. leskovačke i makedonske paprike.
Paprika je jednogodišnja biljka, ali je u tropskim krajevima višegodišnja biljka. Sezona berbe je proleće-jesen, ali korišćenje savremenih plastenika i staklenika, kao i brzina transporta – doprineli su tome da sveža paprika bude prisutna na našoj trpezi skoro cele godine. U zimskom periodu se koristi kisela parika iz turšije, konzervirana kiseljenjem. Paprika spada u cenjeno povrće zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava.
Vrste paprika
Ukrštanjem su dobijene razne vrste paprika, a najpoznatija je podela na slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta…). Paprike po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), i to u veličini od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara. Što se tiče boje, plodovi mogu biti: tamnozeleni, žutozeleni, bledožuti, beli, žuti, narandžasti, svetlocrveni i tamnocrveni.
Korisni sastojci
Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89% vode.
Paprika sadrži hranljive, lekovite i druge korisne satojke:
- beta-karoten
- vitamin A
- vitamin B1
- vitamin B2
- vitamin B6
- vitamin E
- vitamin C
- gvožđe
- glukozu
- eterična ulja (najviše u semenu)
- zeaksantin
- kalijum
- kapsacin
- karotin
- lutein
- monosaharide
- natrijum
- pantotinsku kiselinu
- saharozu
- ugljene hidrate
- folnu kiselinu
- fosfor
- fruktozu
- citrin
Primena u kuhinji
Paprika se u ishrani koristi za spremanje salata, za spremanje kuvanih jela, ukiseljena za razne vrste turšija, ali i kao aromatični i prepoznatljivi začin (seckana, sušena, mlevena…).
Pored slatke paprike, koristi se i ljuta paprika, koja ima posebna svojstva, ali je njena uloga kao začina i sredstva za poboljšanje apetita neprevaziđena.
Da bi u jelu ostalo što više korisnih sastojaka, preporučuje se kratkotrajno kuvanje paprike.
Interesantno je da se kao aromatik paprika koristi u spravljanju nekih žestokih alkoholnih pića.
Korišćenje
Najbolja i najbogatija korisnim sastojcima svakako je sveža paprika, pa se takva i najviše preporučuje za ishranu.
Sastojci u paprici deluju na ljudski organizam kao: antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i diuretik.
Zanimljivo je da paprika ima mnogo više vitamina C nego limun i narandža. U 100 grama paprike ima od 100 mg do 250 mg vitamina C.
Lekovito dejstvo
Sirova paprika i jela od paprike pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:
- avitaminoza
- alergije
- angina pektoris
- anemija
- astma
- arteroskleroza
- bolesti želuca
- bolesti zuba, grla i ždrela
- bronhitis, prehlade i grip
- visok krvni pritisak
- gojaznost
- dijabetes
- zatvor
- impotencija
- imunodeficijencija
- infektivna oboljenja
- infarkt
- jačanje imunološkog sistema
- katarakta
- kašalj
- kriptoksantin
- makularna degeneracija
- mamurluk
- nadutost
- neke vrste raka
- neplodnost
- opadanje kose
- osteoartitis
- osteoporoza
- otežano mokrenje
- povišeni nivo holesterola
- problemi sa varenjem
- problemi sa želucem
- problemi sa nervima
- problemi sa krvnim sudovima
- problemi sa cirkulacijom
- reumatizam
- reumatoidni artritis
- sinuzitis
- smanjeni apetit
- starosno slepilo
- hemoroidi
- šlog
Zaključak
Na osnovu svih ovih informacija, jasno je da papriku treba koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imunološki sistem.
Paprika ne može biti osnovni lek, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma korisna. S korišćenjem ljute paprike treba biti oprezan, pošto ljutinu ne može da podnese svaki organizam.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.