Oko 30% ljudi budi se i kreće na posao praznog stomaka, i to iz dva razloga: zato što misle da nemaju vremena za doručak ili misle da će se, ako preskoče doručak, lakše lišiti suvišnih kilograma. Oba razloga nemaju mnogo smisla. Činjenice kažu da ljudi koji doručkuju imaju 50% manje mogućnosti da postanu gojazni od onih koji doručak preskaču. Evo još nekoliko činjenica o korisnosti doručka i o tome kako ga možete uklopiti u svoj zaposleni život.
Prednost doručka broj 1: dobijate sve neophodne hranljive sastojke
Ako preskočite doručak, biće vam mnogo teže da unesete u organizam potrebnu dozu vitamina i minerala. Jutarnji obrok poput cerealija sa nemasnim mlekom ili jogurtom obezbeđuje dovoljnu dozu kalcijuma i vlakana. Od svih dnevnih obroka, doručak je najhranljiviji i najzdraviji.
Prednost doručka broj 2: pomaže vam u gubljenju suvišnih kilograma
Kada je vaše telo gladno, onda ono sporije sagoreva kalorije, da bi sačuvalo energiju. Jedenje posle prospavane noći ubrzava vaš metabolizam, što znači efikasnije i brže sagorevanje kalorija tokom čitavog dana. Naravno, važno je šta doručkujete. Jednostavni ugljeni hidrati (kakve unosite kada na primer jedete krofnu) neće vas učiniti dugo sitim. Već posle nekoliko sati, ponovo biste bili gladni i vaš organizam bi zahtevao još šećera. Mnogo bolji izbor je npr. ovsena kaša, koja sadrži složene ugljene hidrate, ili integralni tost. Bićete dugo siti i nećete unositi u telo suvišne kalorije.
Prednost doručka broj 3: povoljno utiče na rad mozga
Dokazano je da studenti koji doručkuju postižu 22% bolje rezultate od onih koji to ne čine. Kada se probudite, veći deo vaše energije, u formi glukoze, već je iskorišćen. Zato vam treba nova "doza", koju možete dobiti samo doručkom.
Prednost doručka broj 4: štiti od bolesti
U jednom istraživanju dokazano je sledeće: kod zdravih žena koje su preskakale doručak dve nedelje izmeren je viši nivo lošeg holesterola nego kod žena koje su svakog dana imale zdrav doručak. Vlakna se bore protiv lošeg holesterola i sprečavaju da on dospe u krvotok.
Šta treba da sadrži zdrav doručak?
Najmanje pet grama vlakana, dozu kalcijuma (onoliko koliko ga ima u šolji mleka ili jogurta) i nešto proteina i masnoća. Količina šećera u doručku ne treba da pređe šest grama.
Ma koliko da žurite, potrudite se da osmislite brz doručak. Telo će vam biti zahvalno.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Meni je doručak najvažniji od svih obroka. Kad ne doručkujem, ja sam jako nervozna tako da se u potpunosti slažem sa svim ovim što ste napisali.
Slažem se u potpunosti da treba doručkovati i da je to najveća energija za organizam, ali ja to nikako ne mogu, a trebalo bi.