Voda čini oko 60 posto tela odrasle osobe, što uključuje većinu mozga, srca, pluća, mišića i kože i oko 30 posto kostiju. Osim što je glavni sastojak ljudskog tela, voda pomaže regulaciji unutrašnje telesne temperature, prenosi hranjive tvari telom, ispira otpadne tvari, formira slinu, podmazuje zglobove i čak služi kao amortizer udaraca za vitalne organe i fetus koji raste.
Nema dileme da je voda krucijalna da bi bili zdravi. A koliko bi vode dnevno trebali piti? Sigurno ste negde čuli da moramo piti osam čaša vode na dan, jedna čaša bi trebala biti oko 2.5 decilitra, znači oko dve litre vode. To nije baš tako. Za to nema ni jednog naučnog dokaza. Puno studija ukazuje da je to više nego što su potrebe zdrave odrasle osobe.
Ispijanje vode nije jedini način hidratacije
Problem ovog pravila je, kažu naučnici, da ispijanje čaša vode nije jedini način hidratacije tela. Jedan od izvora vode je hrana. Sve što jedemo sadrži vodu. Sirova hrana, voće i povrće sadrže puno vode. Kod lubenice i jagoda, na primer, 90 odsto njihove težine čini voda. Različite vrste prehrane imaju različite količine vode. Podaci kažu da prosečna osoba oko 20 odsto vode unese hranom.
Vodu unosimo i različiim pićima; kafom, mlekom, čajem, sokovima, jer je i njihov sastojak uglavnom voda koja isto tako učestvuje u hidrataciji tela. Suprotno verovanju, studije pokazuju da kafa ne dehidrira.
Pa uz hranu, vodu i druge tečnosti, koliko još vode moramo popiti za dobru hidrataciju organizma? Američka National Academies of Sciences sugeriše da žene konzumiraju oko 2.7 litara vode, muškarci oko 3.7 litara, od sve hrane i pića koja tokom dana unesu.
Ne morate misliti na pravilo osam čaša dnevno
Nema magične formule za dobru hidrataciju, svako treba različitu količinu, s obzirom na starost, težinu, njivo telesne aktivnosti, opšte zdravlje i klimu u kojoj živi. Što više vode gubite znojenjem, to više morate nadoknaditi pijenjem ili hranom. Naravno da će osoba koja radi težak fizički posao u tropskoj klimi, trebati više vode od osobe slične starosti i težine koja sedi u rashlađenom uredu.
Većina zdravih ljudi adekvatno zadovoljava dnevne potrebe za hidratacijom, dopuštajući da im vodič bude žeđ, kažu stručnjaci. Telo osjeća žeđ kada nivo hidratacije padne. I urin nam može pokazati jesmo li dovoljno pili. Tamnožuti i narandžasti urin znače da smo dehidrirani dok dobro hidratizirana osoba ima svetao urin. Znači, pijte onda kada ste žedni i kada se više znojite, ne mislite na pravilo od osam čaša vode dnevno, prenose mediji u regionu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
U prilog nedomacinskog odnosa prema novcu,ide podatak od pre par dana.Na TV RTS,objaavljen je podatak,da je Srbija naknadno,uplatila Republici Srpskoj,dodatak novca bespovratno,a iznos je 1OO,OOO.OOO Evra. Sa druge strane,nemaa novaca za filtere,pa sva kanalizacija ide ravno u Savu.Tu vodu,mi pijemo iz beogradskog vodovoda.Za gradnju Hrama Sv,Sava,uplaceno je JOS Jedna milijarda Rsd.Dali je to u redu ???
Voda je izvor zivota svakog ljudskog bica.Ali nazalost,voda iz vodovoda,u bilo kojoj zemlji tesko bi dobila zeleno svetlo,kao besprekorno cista i pogodna za upotrebu kao voda za pice.Reke,jezera pa i neki prirodni planinski izvori, zagadjeni su industrijskim i drugim otpadima.koji se u tim vodama nalaze.U razvijenim zemljama,vrsi se redovno filtriranje izliva iz kanalizacionih cevi,pre nerpi voda zago sto te materije stignu do reke ili jezera,iz kojih se crpi i dalje preciscava voda koja se kasnije distrubuira gradjanstvu,kao voda iz vodovoda.Ne domacinskim nacinom rukovanja novcem,kojim grad beograd raspolaze,mi na zalost nemamo filtere,pa sva izlivanja iz privatnih ijavnih toaleta (klozeta),ide onako neprecisceno u reku Savu.! To je zaista nedopustivo i zaista je neverovatno,da se tako nesto desava u 21 veku.! Voda koju mi pijemo,jeste bakterioloski ispravna,ali… sve fekalije idu direktno u Savu bez ikakvih filtera koji bi sprecili da one odu u reku nepreciscene.Ali…nama su vazniji „Migovi“ nego zdravlje…!?!