Šta izaziva hronični umor?

Smatralo se da su osobe koje se žale na hronični umor i koje duže spavaju zapravo lenje osobe, ili pak da su depresivne.

Klinička studija dokazala je, međutim, da je reč o virusnoj infekciji virusom koji po svojim osobinama podseća na virus HIV (virus koji izaziva sidu).

Džudi Mikovič (Judy Mikovits), direktor centra za istraživanje neuroimunih bolesti, jedna od glavnih autora ove studije, ispitivala je 101 osobu koja je patila od hroničnog umora. Kod svih ispitanika nađeno je da su inficirani retrovirusom poznatim pod imenom XMRV. Šanse da se taj virus slučajno nađe kod ovih osoba bio je izetno mali, što je dokazano odustvom ovog virusa u kontrolnoj grupi u kojoj su bile osobe koje nisu patile od hroničnog umora.

Ovaj virus napada neke delove imunog sistema do kojih stiže putem krvi ili drugih telesnih tečnosti. Za razliku od HIV-a, koji napada svakoga sa kim dolazi u kontakt, XMRV virus oštećuje samo one osobe koje imaju fiziološku ili genetsku predispoziciju. Smatra se da milioni ljudi nose ovaj virus i da nemaju nikakve simptome.

Mikovič smatra da ovaj virus može da napadne mehanizme koji učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), koji su glavni nosioci kiseonika u našem organizmu. Samim tim, transport kiseonika nije adekvatan, a najosetljiviji organ na nedostatak kiseonika je mozak. Kanadski naučnik Mark-Andre Langloa (Marc-Andre Langlois) iz Instituta za zdravstveno istraživanje i ekspert za retroviruse na Univerzitetu u Otavi, kaže da je sve više bolesti, kao što je na primer rak prostate, na neki način povezano sa ovim virusom.

Ono što je dobro u celoj situaciji jeste činjenica da se infekcija retrovirusom može lečiti. U tom smislu, najveća je zasluga istraživača koji su se poslednjih 20 godina bavili pitanjem lečenja side. Umesto da osobe koje pate od hroničnog umora lečimo antidepresivima, počećemo da im dajemo lekove protiv retrovirusa.

U Kanadi je dijagnostikovano 340.000 osoba koje boluju od hroničnog umora. Simptomi su izraženi u vidu umora, gubitka pamćenja i koncentracije, neobjašnjivih bolova u mišićima i zglobovima, glavobolje, nesanice i vrlo jakog umora posle fizičkog i psihičkog napora.

Osim telesnim tečnostima, virus se može preneti i transfuzijom krvi. Ne mora da znači da krv koja nije zaražena HIV virusom ne sadrži XMRV virus. Potrebna je velika opereznost prilikom transfuzije krvi.

Neki lekovi koji deluju na HIV imaće pozitivan efekat na osobe koje boluju od hroničnog umora. Pošto se ti lekovi već nalaze na tržištu, neće biti potrebno ponovno kliničko testiranje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.