Ukoliko u organizmu nivo holesterola u krvi nije uravnotežen, to može biti uzrok nastanka nekih bolesti srca i krvnih sudova.
Nije povoljno za organizam da nivo HDL (takozvanog dobrog holesterola) bude niži od nivoa LDL-a (takozvanog lošeg holesterola).
Šta ne treba raditi?
Na nivo holesterola negativno utiču: pušenje, alkoholizam, fizička neaktivnost, neredovna ishrana, prevelika napetost, prekomena težina, previše izlaganja hladnoći, infekcije, stres, psihofizički zamor, hronični umor, hormonski poremećaji…
Šta ne treba jesti?
Navodimo namirnice koje utiču na povećanje nivoa takozvanog lošeg holesterola. Treba ih izbegavati u ishrani ili njihovo korišćenje treba svesti na najmanju meru:
- Beli hleb, pecivo od belog brašna, lisnato testo, čips, smoki, slani štapići nisu preporučljivi, kao ni druga peciva u kojima preovladava belo brašno.
- Jako, masno i začinjeno meso i mesni proizvodi možda najviše utiču na povećanje holesterola: svinjsko meso, slanina, masna govedina, iznutrice, prerađevine od svinjskog mesa (suvo meso, šunka, suva slanina, čvarci, kavurma, kobasice, salame, mesni narezak, paštete…). Lekari savetuju da treba jesti belance, a ne žumance.
- Od mlečnih proizvoda treba izbegavati: punomasno mleko, ovčje kiselo mleko, slatku pavlaku, kiselu pavlaku, punomasni sir, kačkavalj, kajmak, maslac, margarin i šlag.
- Od povrća ne treba jesti u većim količinama avokado, krompir i pirinač, a pogotovu ovu hranu ne treba kombinovati sa hlebom.
- Svinjsku mast, loj i margarin ne treba koristiti za spremanje hrane niti kao masnoću za dodatke hrani.
- Jake i slatke kolače treba izvbaciti iz jelovnika: torte, sitni kolači, tulumbe, baklave, keks, čokolade, bombone, med, šećer, sladoled, palačinke, uštipci…
- Za holesterol nisu poželjni (pogotovu u većim količinama): orasi, lešnici, bademi, suvo grožđe, kandirano voće, sušeno voće, lubenica, kokosov orah, kompoti sa šećerom, slatka i džemovi sa šećerom.
- Majonez kao začin ili preliv sadrži dosta žumanceta, pa se samim tim ne preporučuje za ishranu.
- Alkoholna pića i sokove sa dosta šećera treba izbegavati: pivo, belo vino, sve vrste rakija (žestoka pića), likeri, koka-kola, gazirani napici, kakao, kafa sa šećerom, kokteli i slično.
Preporuka
Lečenje povišenog nivoa holesterola tipa LDL treba sprovoditi prema savetima lekara, a ovo što smo naveli može samo pomoći u lečenju.
Medicinski stručnjaci kažu da nikad nije kasno početi sa promenama u načinu života i promenama u ishrani kako bismo smanjili holesterol i očuvali srce i krvne sudove.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Kakve veze secer ima sa holesterolom…Ja imam 5.6 blago povisen,pijem kapi od articoke a secer mi je na zadnje merenje bio 4.8,zasto ja ne smem secer???
Orasi i bademi se koriste za smanjenje holesterola i očuvanje krvnih žila, što su potvrdila naučna istraživanja.
Sve što je zabranjeno jesti kao, npr. meso divljači i drugo, ovdje piše da se smije konsumirat, zatim ne smije se jest badem, lješnik i drugi orašasti plodovi – što je dokazano suprotno.
Sve je to tačno da se treba zdravo hraniti, samo je teško svega se tog odreći.
Živeću koliko potraje, ali se zadovoljstava neću odreći! Po Vašoj preporuci živeti – to i nije više život!
Ako ovo sve treba da izbacim iz ishrane, šta onda da jedem?
Uz koštunjave plodove, svi svetski stručnjaci za tu oblast preporučuju svakodnevno korišćenje lanenog semena: jednu kašičicu samleti i pomešati sa hranom, kao i laneno ulje (hladno ceđeno). Dobro je jesti što više presnu biljnu hranu, kao i ribe severnih mora, bogate omega-3 masnim kiselinama, koje povoljno deluju na smanjenje lošeg holesterola. Dobar čistač krvnih sudova je sveža mirođija – isključivo sveža.
Iscrpno i lepo napisano, ali ostaje dilema šta sme? Možda je lakše bilo reći to sme, a sve ostalo ne sme, jer manje je onog što sme.
Orasi, lešnici i bademi se preporučuju baš za skidanje lošeg holesterola.