Prosečan evropski vozač godišnje provede oko 70 sati u zakrčenom saobraćaju. Pritom na milijarde litara goriva doslovce odlazi u vetar. Rešenje ovog problema stručnjaci vide u telematici – inteligentnoj kombinaciji između upravljačkih centrala i automobilskih kompjutera, koja u bliskoj budućnosti treba da se stara za tečno odvijanje saobraćaja i ujedno da ga učini sigurnijim i ekološki čistijim. Još pre sedanja za volan, moguće je informisati se o trenutnoj saobraćajnoj situaciji, bilo preko kućnog ekrana ili preko navigacionog terminala u vozilu. Vizuelno i akustično, vozač se preko saobraćajnih centrala, satelita i navigacionih sistema vodi do svog cilja. U toku vožnje, on dobija sve relevantne podatke vezane za put, a kompjuter mu proračunava alternativne pravce. Vozač može nesmetano da se posveti aktuelnim berzanskim izveštajima preko Interneta, dok na odredištu kompjuter u automobilu nalazi slobodno mesto na parkingu i rezerviše ulaznice za pozorište ili sto u restoranu.
Toliko o vizijama industrije. Međutim, da li će se telematski sistemi zaista nametnuti u praksi, zavisi pre svega od toga da li se time mogu zaraditi pare. Stručnjaci smatraju da će kapacitet obrta u ovoj branši, samo u Evropi, do 2010. godine iznositi oko 150 do 200 milijarde DEM. I proizvođači automobila su zainteresovani za telematiku, jer ako klijenti odmah nakon napuštanja njihovog prodajnog salona završe u saobraćajnom kolapsu, prognoze obrta su prilično sumorne. Zato su se istraživačka i razvojna odeljenja proizvođača automobila bacila na razvoj telematskih sistema i usluga, po principu: ljudi su glupi, dakle drum mora da postane inteligentniji.
U mnogim evropskim zemljama se trenutno radi na razvoju nacionalnih telematskih sistema. Pritom je najveći problem ostvarenje kompatibilnosti među različitim sistemima, jer tek kada svi sistemi za navođenje, upozoravanje, kontrolisanje i automatsku naplatu putarina budu „govorili istim jezikom“, moguće je inteligentno upravljanje saobraćajem u Evropi.
U Daimler-Benz-u se trenutno radi na dinamičkom navođenju vozača ka cilju. Naime, elektronski kopilot bi pravu inteligenciju pokazao tek onda, kada bi bio u stanju da malo pogleda u budućnost i prognozira, kako će se saobraćaj na određenom delu puta odvijati kada vozilo dospe do njega. To bi trebalo da bude omogućeno zahvaljujući matematičkim modelima, koji bi u realnom vremenu umeli da procenjuju saobraćajnu situaciju. U suštini to je podjednako teško kao i postavljanje vremenske prognoze, gde se takođe raspolaže mnogobrojnim pojedinačnim podacima, ali se celokupni sistem ipak ponaša prilično haotično.
Pravi haos bi, međutim, mogao da nastupi upravo usled preterane upotrebe telematike i poverenja u tehniku. Telematsko upravljanje saobraćajem funkcioniše dobro, dok mali broj vozača profitira od njega. Jer savet upućen svim vozačima da napuste autoput, na kraju će biti od koristi samo onima koji ga ne poslušaju. Ako svaki automobil pomoću telematike biva preusmeren da ne bi uleteo u saobraćajno zagušenje, onda će se svi automobili ponovo sresti na zaobilaznici i to upravo u krkljancu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.