Unazad nekoliko godina, razvoj dizel-motora je oblast u kojoj je automobilska tehnika nesumnjivo načinila najkrupnije korake. Ovaj trend će i u budućnosti svakako biti nastavljen, a sistemi koji će dominirati u razvoju dizel-motora, zovu se „Common Rail“ i „Pumpa-brizgalica“. Pored mirnijeg rada motora, višeg stepena iskorišćenja i niže potrošnje goriva, cilj istraživanja će pre svega biti smanjena emisija štetnih izduvnih gasova. Želja je, da se sve strože ekološke norme za izduvne gasove ne zadovolje samo usavršavanjem filtera, već i promenama na motoru.
Jedini „dizelaš“ koji u ovom trenutku ispunjava zahteve norme Euro-4 je VW Lupo sa trocilindarskim motorom od 1,2 litara. Do stupanja na snagu ove norme 2005. godine i drugi proizvođači žele da „očiste“ svoje dizel-agregate.
Volkswagen ulog stavlja na svoju tzv. „Pumpa-brizgalica“ tehniku, kod koje svaki cilindar poseduje svoju pumpu visokog pritiska sa brizgalicom za snabdevanje gorivom. Pojedinačne jedinice pumpa-brizgalica imaju sopstveni elektromagnetni ventil za upravljanje ubrizgavanjem. Ovaj sistem omogućava ubrizgavanje goriva pod pritiskom od preko 2000 bari.
BMW i Mercedes, naprotiv, igraju na kartu dizel-motora sa tzv. „Common-Rail“ tehnikom, kod koje jedan jedini vod (Rail) snabdeva gorivom sve ventile za ubrizgavanje (kod V-motora to znači jedan vod po jednom redu cilindara). Pritisak se uspostavlja već u tom zajedničkom vodu i konstantno se održava na postignutoj visini, što čini presudnu razliku od konvencionalnog koncepta. Ovi sistemi trenutno rade sa permanentnim pritiscima do 1350 bari, a Common Rail princip već na nižem broju obrtaja ostvaruje visoke pritiske. To poboljšava stvaranje mešavine goriva i vazduha i omogućava čistije sagorevanje. Posledica su smanjena potrošnja goriva i manja emisija štetnih izduvnih gasova.
Za prečišćavanje izduvnih gasova trenutno se radi i na tzv. DeNox-katalizatoru, koji hemijskom redukcijom smanjuje emisiju azotnih oksida. Katalizatoru su za ovu reakciju, međutim, neophodni ugljovodonici iz izduvnih gasova. Zato su inženjeri trenutno upošljeni razvojem naknadnog ubrizgavanja dizel-goriva. U cilindar se, nakon postupka sagorevanja, još jednom ubrizgava mala količina goriva, da bi se tako stvorili potrebni ugljovodonici. Zvuči komplikovano, ali bi u budućnosti moglo da pomogne u znatnom sniženju sadržaja azotovih oksida u izduvnim gasovima dizel-motora.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.