Svi koji su ikada pokušali da izmere brzinu svog automobila pomoću navigacionog uređaja ili aplikacije na mobilnom telefonu primetili su da se stvarna vrednost ne poklapa s onim što pokazuje brzinomer automobila. Stvarna brzina je uvek nekoliko kilometara na sat sporija od onoga što pokazuje brzinomer. U svim automobilima i bez izuzetka. Ali zašto je tako i kako automobilska industrija do danas nije uspela da napravi brzinomere koji su tačni? Odgovor je jednostavan.
Svi automobili imaju namerno programiranu grešku na svojim brzinomerima, a razlog za to leži u zakonskim propisima. Pravna smernica EU-a (75/443/EWG) propisuje sledeće: „Brzina koju prikazuje brzinomer automobila ne sme nikada da bude manja od stvarne brzine“. Tog pravila proizvođači su se držali i mnogo pre EU propisa kako bi izbegli bes i tužbe vlasnika vozila u slučaju da policija kontroliše njihovu brzinu. Jer ako se vozač drži propisane brzine i prati svoj brzinomer nikada se neće naći u prekršaju. Da brzinomer slučajno pokazuje manju brzinu od stvarne to bi se lako moglo dogoditi, piše Autostart.24sata.hr.
S nekadašnjom tehnologijom se brzinomer koji laže nije mogao napraviti tako precizno kao danas, pa su pre trideset, četrdeset godina automobili lagali i mnogo više nego danas. Na 100 km/h to je bilo po pravilu oko 10 km/h, a na maksimalnoj brzini, brzinomeri su neretko prikazivali i 20, 30 km/h više od stvarne brzine kojem se kreće vozilo.
Danas su te razlike u principu manje, ali ne kod svih automobila. Propisi EU kažu da maksimalna razlika između stvarne i prikazane brzine može biti 10 posto plus 4 km/h. To u teoriji znači da brzinomer može da laže u toj meri da vam stvarnu brzinu od 86 km/h prikaže kao 100 km/h. Iako je reč o vrlo velikoj razlici, sve je u okviru zakona i takav brzinomer se pravno smatra ispravnim. U realnosti su razlike danas ipak mnogo manje te je većina automobila nameštena tako da njihovi brzinomeri prikazuju od oko 4 km/h do oko 10 km/h veću brzinu od stvarne. Kolika je ta razlika za pojedini automobil zavisi od odluke proizvođača, jer aktuelna tehnologija merenja brzine ne zavisi od GPS-a i ne može biti potpuno tačna. Stoga je i dalje uračunato određeno odstupanje.
U principu se brzina meri na osnovu kretanja točkova. Elektronika koja je zadužena za nadzor ABS-a i ESP-a precizno meri obrt točkova i koristeći podatak o prečniku guma računa brzinu kojom se vozilo kreće. Merenje se vrši svakih 50 milisekundi kako bi prikazana brzina uvek bila aktuelna. Ali ona se može lako promeniti. Trošenjem guma smanjuje se i njihov obim što utiče na razliku između stvarne i prikazana brzine. Tako će ona na kraju biti još manja od prikazane. Ako pak vlasnik na vozilo ugradi veće točkove, stvarna brzina će se povećati u odnosu na prikazanu. Odstupanja su moguća i kod preslabo ili previše napumpanih guma. Sve to čini potpuno precizno merenje nemogućim te i najmoderniji automobili i dalje imaju ugrađeno ranije spomenuto odstupanje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.