Raskid boli. Boli i kad vas ostave i kada ostavite. Česta je želja, kada vas dragi ostavi, da sednete i napišete mu jednu dugačku poruku, u kojoj ćete mu potanko opisati koliko vas je povredio i kako vam je slomio srce. To je veoma loša ideja.
Ideja je naročito loša ako je od raskida već prošlo neko vreme. Zašto? Zato što bi trebalo da pokušavate da idete dalje sa svojim životom, a ne da prekopavate po (još uvek bolnoj) prošlosti. Pisanjem takve poruke, ma koliko vam se to činilo kao dobra ideja, ne postižete ništa pozitivno ni za koga, a najviše povređujete sami sebe.
Ideja iza pisanja takve poruke često je da on treba, kad je pročita, da se oseti užasno krivim jer vas je toliko povredio. A, po mogućnosti (mada tu nadu krijete i od same sebe), da uvidi kako ste vi jedna divna osoba i osećajna duša, da se pokaje i da vam se vrati. U stvarnosti, to neće ići tako.
Osim ako je on, kako bi ga neki nazvali, „totalna skotina“, biće mu žao kad ga podsetite na to da vas je povredio. Vrlo je verovatno i da će osetiti krivicu. Ali, da li će osetiti i ljubav prema vama? Ne, ništa više nego što ju je osećao ranije, onda kada je raskinuo, a moguće čak i manje od toga. Ono što će osetiti biće sažaljenje, a to, čak i ako je neko voljan da na tome gradi vezu, nije zdrava osnova. Ne možete biti ravnopravan partner s nekim koga žalite.
Pored toga, „izlivajući srce“ u emotivnoj poruci svom bivšim, ponovo proživljavate sav bol raskida. Sasvim je moguće i da ga pojačavate. Izuzev ako verujete da na taj način možete, putem katarze, da se pročistite od bola, takvim postupkom samo iznova povređujete sebe.
Zato, pokušajte da nakon raskida ne pravite melodramatične gestove kao što je pisanje srceparajućeg pisma bivšem dragom. U romanu, priči, filmu, seriji, takav postupak bi možda imao pozitivno dejstvo, ali u stvarnom životu – teško.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sve je to tačno, ali ko još može da izdrži da ne pusti bar neku poruku u kojoj će napisati reči pesme koje podsecaju na bivšeg dragog?
Mene su dobro osmišljene ljubavne poruke nakon raskida dovele do nekih razjašnjenih osećanja (mojih i njegovih), shvatanja nekih stvari koje su stvarale tugu i konfuziju pa čak i do pomirenja. Mislim da je sve to različito od slučaja do slučaja. Veliki pozdrav!
Zašto reći nekom nešto porukom što on nije mogao sam da shvati? Nema razloga! Zašto li sam onda ja to učinila?! Ovaj članak mi je vratio tužna sećanja.
Mnogo me je pogodio ovaj članak. Kako izbrisati nekog iz srca nakon 17 godina?
Ne odgovoriti na nečije pismo nije briga za nečija neuzvraćena osjećanja, to jest sažaljenje, već vrhunac neukusa i nepristojnosti. Ali, ko to danas piše emotivna pisma, ona prava?! I za nečinjenje uvijek ima izgovor, to je bar lako, a i ne boli.