Svakome se dogodilo da se u toku trajanja jedne emotivne veze zapita kakva je ta veza zapravo i da li su osećanja koja gajite prema voljenoj osobi ili jedno prema drugom dovoljno snažna da zajedno prevaziđete sva životna iskušenja koja vas očekuju. Neki vole i da konkretizuju stvari pa svoje veze porede s materijalom čvrstim kao stena ili krhkim kao staklo. Strast u vezi takođe se često preispituje. Da li je istog intenziteta kao i prvog dana, da li se smirila, ali još uvek postoji, da li je možda ipak ustupila mesto navici i rutini… Strast ipak ne može da garantuje ljubav. Veza može da bude strasna i da se obe osobe osećaju kao na "sedmom nebu", ali treba se čuvati naglog otrežnjenja.
Sve to zvuči prilično logično. Iako je strast neophodan element svake harmonične veze, ona nije i jedini element i ne garantuje da će takva veza moći da opstane na duže staze. Zbog toga je važno potruditi se oko zajedničke izgradnje temelja na kojima će veza počivati. Da bi se to postiglo, za početak ne bi bilo loše osluškivati želje druge strane. To bi mogao da bude dobar način da se uspostavi prava ravnoteža, da se dobije veza koja je istovremeno i stabilna i strastvena. Ali, budući da se veze stalno i neprekidno razvijaju, treba biti na oprezu. Zbog toga je osluškivanje (ne prisluškivanje) veoma važno kako bi se na taj način izbegla mogućnost upadanja u dosadu.
Ono što predstavlja paradoks jeste kada se jednog jutra probudite u vezi koja je mirna i stabilna preko granica podnošljivog. Naravno, nema problema ako takav odnos snaga odgovara obema stranama, ali ako se jednoj strani čini da je ono najbolje ostalo negde iza vas i da ste postali stalni zatočenici rutine, ozbiljna kriza je na pomolu. Da bi se takve stvari preventivno rešile (jer bolje je sprečiti nego lečiti), neophodno je ne oklevati previše. Tačnije, uopšte se ne sme oklevati. Suština svake uspešne veze leži u otvorenoj i direktnoj komunikaciji između dve osobe koje se vole.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com