U nekim slučajevima se na brak pristane prebrzo, olako – mladi ste, zaljubljeni, lepo vam je, zaprose vas i pristanete bez razmišljanja. Problem je što onda kroz godinu-dve shvatite da ste u nečemu u čemu uopšte ne želite da budete.
Nije tu problem u partneru ili partnerki, koji su bili divne osobe kad ste ih upoznali i ostali su divne osobe. Istina, postali su nešto zahtevniji, ali kad vam objasne razloge za svoju zahtevnost i za to što traže malo više ozbiljnosti, na racionalnom nivou shvatate da su u pravu, da ne traže ništa nerazumno. Ne, problem je u vama, i to sebi otvoreno priznajete – priznajete sebi da ste prebrzo pristali na brak, da je to za vas bila igra i da ne želite više da učestvujete. Samo, kako to reći toj divnoj osobi s kojom ste, osobi koja vas nikad nije namerno povredila – kako joj to reći, a da je ne povredite? Kako tražiti razvod od osobe na koju ne možete da se požalite?
Bezbolan način ne postoji, ni za vas ni za partnera/partnerku. Ono što bi bilo dobro da prvo uradite jeste to da još jednom razmislite – da li vam je stvarno nemoguće da prihvatite obaveze koje brak podrazumeva? Da li vam je stvarno nemoguće da prestanete da život tretirate kao igru, a ljude kao igračke? Ako mislite da biste mogli da se promenite i da prihvatite odgovornost, onda razvod nije neophodan, kao ni povređivanje partnera/partnerke. Međutim, ako vam je ostajanje u braku stvarno nepodnošljivo, ako toliko žudite da ponovo steknete slobodu od te vrste obaveza, onda je najbolje što možete da učinite da partneru/partnerki iskreno kažete kako se osećate i da im objasnite zbog čega želite razvod – da ih uverite da nisu oni pogrešili (i na taj način im makar malo poštedite osećanja), već da ste vi požurili s nečim za šta zaista niste spremni.
A onda? Onda, nakon razvoda, nastavite s onakvim životom kakav želite – i potrudite se da ljude više ne tretirate kao igračke koje neće biti povređene onda kada vama više ne bude do igre.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Prosto je neverovatno kako te život uči nekim stvarima, al’ to shvatiš tek kad prođe voz. Imam preko 50 godina, dosta životnog i bračnog iskustva, a naravno, kad sam bila mlada, da sam, pa mogu reći, bila i glupa. Mislila sam da je to to, prava ljubav, lep, zgodan, posao on, posao ja, al’ nije tako, osim toga treba i poštovanja, tolerancije, po mogućstvu sami da stvarate život bez ičijih roditelja, i kad je prošlo 30 godina braka, mogu da kažem da mi brak nije ni bio potreban. Decu sam mogla da rodim i bez braka, da budem svoj gazda, gazda svog novčanika, svog života, a ne da se stalno osvrćem da vidim šta će mi on reći, da li sam to dobro uradila… Brak je čista glupost!
Prve dve rečenice ovog teksta kao da mene opisuju. Ušla sam u brak sa 18 godina i sedam meseci i odmah rodila. Kako sam išta mogla da znam u tim godinama, da prevashodno znam da njegova lepota nije nešto što će nas voditi kroz život, već ono što je najbitnije – ljubav, tolerancija i razumevanje. To kod njega ima, ali ako je kako on kaže. Posle deset godina rodila sam još jednog sina, ljubavi je bilo, ne mogu da kažem, ali i posesivnosti, naročito s njegove strane, i prilično ljubomore. Sve bih to mogla da prevaziđem, a i jesam (ali se sad kajem) da nije bio i agresivan. Voleo je da nasrne na mene ne gledajući da li su tu deca ili njegova majka, koja je živela s nama i koja to nije odobravala, pošto je i sama imala loš brak. Da ne poverujete, od tada je prošlo 40 godina, ostali smo zajedno u istoj kući, ali smo se odvojili i od kreveta i od stola. Deca su odrasli ljudi, starijem sinu to ne smeta, mlađem je žao. A meni je samo žao što nisam to ranije uradila. Svaku mladu devojku bih posavetovala da će je ta zaslepljenost ljubavlju brzo proći i da niko, baš niko, nije vredan njene mladosti i njene ljubavi…
Obično nam ne smeta kad se neko „poigra nama kao igračkom“, činimo to i sami, ali kad smo odjednom za nešto ozbiljnije pa boli, e, to je druga pjesma. Onda bismo tog drugog da naučimo pameti, jer je, zaboga, pretjerao pa nam se poskliznulo, a ne umijemo da prestanemo uhvaćeni u klinču. Ma, bezvezna priča, ali kažite mu to – čik, tek ćete da vidite. Obožavamo da pričamo i da gledamo što nije za gledanje, eto tako.
Ako je neka osoba dobra, ne znači da je prava! Znate kako se kaže: „Loši ljudi su u zatvoru!“ Prema tome, biti sa nekim zato što je fin i dobar jeste poželjna stvar, ali ne i jedina u toliko kompleksnoj instituciji kao što je brak.