U trendu

Brak kao igra

U nekim slučajevima se na brak pristane prebrzo, olako – mladi ste, zaljubljeni, lepo vam je, zaprose vas i pristanete bez razmišljanja. Problem je što onda kroz godinu-dve shvatite da ste u nečemu u čemu uopšte ne želite da budete.
Nije tu problem u partneru ili partnerki, koji su bili divne osobe kad ste ih upoznali i ostali su divne osobe. Istina, postali su nešto zahtevniji, ali kad vam objasne razloge za svoju zahtevnost i za to što traže malo više ozbiljnosti, na racionalnom nivou shvatate da su u pravu, da ne traže ništa nerazumno. Ne, problem je u vama, i to sebi otvoreno priznajete – priznajete sebi da ste prebrzo pristali na brak, da je to za vas bila igra i da ne želite više da učestvujete. Samo, kako to reći toj divnoj osobi s kojom ste, osobi koja vas nikad nije namerno povredila – kako joj to reći, a da je ne povredite? Kako tražiti razvod od osobe na koju ne možete da se požalite?
Bezbolan način ne postoji, ni za vas ni za partnera/partnerku. Ono što bi bilo dobro da prvo uradite jeste to da još jednom razmislite – da li vam je stvarno nemoguće da prihvatite obaveze koje brak podrazumeva? Da li vam je stvarno nemoguće da prestanete da život tretirate kao igru, a ljude kao igračke? Ako mislite da biste mogli da se promenite i da prihvatite odgovornost, onda razvod nije neophodan, kao ni povređivanje partnera/partnerke. Međutim, ako vam je ostajanje u braku stvarno nepodnošljivo, ako toliko žudite da ponovo steknete slobodu od te vrste obaveza, onda je najbolje što možete da učinite da partneru/partnerki iskreno kažete kako se osećate i da im objasnite zbog čega želite razvod – da ih uverite da nisu oni pogrešili (i na taj način im makar malo poštedite osećanja), već da ste vi požurili s nečim za šta zaista niste spremni.
A onda? Onda, nakon razvoda, nastavite s onakvim životom kakav želite – i potrudite se da ljude više ne tretirate kao igračke koje neće biti povređene onda kada vama više ne bude do igre.

4 komentara
  1. Duda Mihailović

    Prosto je neverovatno kako te život uči nekim stvarima, al’ to shvatiš tek kad prođe voz. Imam preko 50 godina, dosta životnog i bračnog iskustva, a naravno, kad sam bila mlada, da sam, pa mogu reći, bila i glupa. Mislila sam da je to to, prava ljubav, lep, zgodan, posao on, posao ja, al’ nije tako, osim toga treba i poštovanja, tolerancije, po mogućstvu sami da stvarate život bez ičijih roditelja, i kad je prošlo 30 godina braka, mogu da kažem da mi brak nije ni bio potreban. Decu sam mogla da rodim i bez braka, da budem svoj gazda, gazda svog novčanika, svog života, a ne da se stalno osvrćem da vidim šta će mi on reći, da li sam to dobro uradila… Brak je čista glupost!

  2. Duda Malović

    Prve dve rečenice ovog teksta kao da mene opisuju. Ušla sam u brak sa 18 godina i sedam meseci i odmah rodila. Kako sam išta mogla da znam u tim godinama, da prevashodno znam da njegova lepota nije nešto što će nas voditi kroz život, već ono što je najbitnije – ljubav, tolerancija i razumevanje. To kod njega ima, ali ako je kako on kaže. Posle deset godina rodila sam još jednog sina, ljubavi je bilo, ne mogu da kažem, ali i posesivnosti, naročito s njegove strane, i prilično ljubomore. Sve bih to mogla da prevaziđem, a i jesam (ali se sad kajem) da nije bio i agresivan. Voleo je da nasrne na mene ne gledajući da li su tu deca ili njegova majka, koja je živela s nama i koja to nije odobravala, pošto je i sama imala loš brak. Da ne poverujete, od tada je prošlo 40 godina, ostali smo zajedno u istoj kući, ali smo se odvojili i od kreveta i od stola. Deca su odrasli ljudi, starijem sinu to ne smeta, mlađem je žao. A meni je samo žao što nisam to ranije uradila. Svaku mladu devojku bih posavetovala da će je ta zaslepljenost ljubavlju brzo proći i da niko, baš niko, nije vredan njene mladosti i njene ljubavi…

  3. Nataša Gajić

    Obično nam ne smeta kad se neko „poigra nama kao igračkom“, činimo to i sami, ali kad smo odjednom za nešto ozbiljnije pa boli, e, to je druga pjesma. Onda bismo tog drugog da naučimo pameti, jer je, zaboga, pretjerao pa nam se poskliznulo, a ne umijemo da prestanemo uhvaćeni u klinču. Ma, bezvezna priča, ali kažite mu to – čik, tek ćete da vidite. Obožavamo da pričamo i da gledamo što nije za gledanje, eto tako.

  4. Olivera Bogić

    Ako je neka osoba dobra, ne znači da je prava! Znate kako se kaže: „Loši ljudi su u zatvoru!“ Prema tome, biti sa nekim zato što je fin i dobar jeste poželjna stvar, ali ne i jedina u toliko kompleksnoj instituciji kao što je brak.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike