Kada se pomisli na damu koja je prešla pedesetu i nema muža, najčešće se to poveže sa: „Jao, sirotica, sama pod stare dane, sigurno joj je mnogo teško“. Mada je veliki broj žena od pedeset-i-nešto godina koje su same i ne vole što su same, sve je više i onih koje su same jer su tako odabrale i jer im tako više odgovara.
Žena u pedesetim na našim prostorima često se smatra „zrelom za staro gvožđe“, a ako je sama, onda i jadnom, sirotom, sigurno usamljenom i nesrećnom. Međutim, raste broj dama ovih godina koje sebe ne smatraju „zrelim za otpad“, imaju aktivnosti koje ih zanimaju, uopšte se ne osećaju loše niti usamljeno i nemaju želju da se ponovo udaju. Ovo ne znači da one mrze muškarce niti da se ne viđaju s njima, dobar deo ovakvih dama i dalje će povremeno izaći s nekim gospodinom, pa i imati vezu s njim, ali ne žele da s njim dele životni prostor niti da se udaju. Razlozi za ovakvo postupanje su različiti, a ono što je zajedničko damama o kojima pišemo jeste to da se u svojoj koži i u svom životu osećaju dobro.
Danas ovakve dame nisu izolovani slučajevi kakvi su nekad bili – sve ih je više, a ima i dosta slobodnih muškaraca iz iste starosne grupe. To u praksi znači da dama neće biti sama ni usamljena – može da se vidi s prijateljicama, ako je to ono što želi, da se zajedno s njima smeje i uživa, ili od njih traži emocionalnu podršku ako joj je to u tom trenutku potrebnije, a može da izađe i s nekim gospodinom koji će se prema njoj prijatno poneti, s kojim će provesti lepo veče, dobiti pažnju koju želi – i nakon te lepe večeri se vratiti „svojoj kućici, svojoj slobodici“, bez obaveze da se prilagođava bilo kome osim samoj sebi. Ni u mlađim godinama nije uvek lako svoje navike prilagoditi navikama druge osobe, a kasnije postaje sve teže.
Povezano s prethodnom stavkom: većina ovih dama je bila udata i podizala decu. Same su ostale nakon suprugove smrti ili razvoda, a deca su se odselila i krenula svojim putem, ili još uvek žive s njima. U svakom slučaju, one ne žure da se ponovo udaju – već su iskusile kako brak izgleda i, bilo da je taj brak bio loš ili dobar, želele bi da iskuse nešto novo. Odustajale su od mnogo čega u životu kako bi se brinule o deci i mužu, i sada bi volele da se, za razliku, malo više posvete sebi. To što više nemaju stalnog partnera nekada dođe kao pravo oslobađanje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Imam 58 godina, živim odvojeno od supruga, brak, posao, podizanje dece, sve je iza mene. Sada svoj stan nazivam moja bajkica. Otkako su se deca osamostalila, toliko sam lepih knjiga pročitala, lepih šetnji sa drugaricama, druženja, banja, moj rodni grad, sve mi je sada na dlanu… Osećam se i lepom i poželjnom. Zaista sam ispunjena radošću. Šetnja, kafica vani sa drugaricama i eto radosti, nikada se nisam toliko smejala koliko u poslednjih 4 godine. Lepo mi je, nikada lakše niti lepše. Drage moje, nije kraj sveta ni kada se ima 58 g. Pozdrav.
Razvedena sam, imam 47 godina, sama sam odgajila dve kćeri. Osećam se mladom, imam spisak želja koje ranije nisam mogla da ostvarim. Želela bih da radim na brodu kao maserka i proputujem svet. Prepoznajem se u ovom članku. Želim da ponovo živim. Imam puno vremena za učenje, druženje i usavršavanje. Pozdrav, život tek počinje!
Pedeset godina tek? Pa šta je to? Taman za još jedan krug, još jedno iskustvo koje nije za odbacivanje. Opet ima mjesta za provod i nova poznanstva, okupljanja.