Voljenoj osobi je u principu bitno da se nađete uz nju onda kad joj je teško, kada su joj potrebni podrška i razumevanje – ali istraživanja pokazuju da veze još i više učvršćuje ako se zajedno s voljenom osobom radujete njenim uspesima.
Prethodna rečenica mogla bi da deluje kao otkrivanje rupe na saksiji, kad ne bi bilo i previše slučajeva da se ljudi požale upravo na to da se partner ili partnerka ne raduju zajedno s njima. Jeste, uz njih su kada im je teško, biće im i rame za plakanje, pružiće im i podršku i ohrabrenje i sve što je potrebno – ali, kad je vreme za radovanje, to prođe nekako mlako.
Nije nimalo retka situacija: jedno (on ili ona, potpuno je svejedno) dođe kući, radosno zbog uspeha, recimo, zbog unapređenja i povišice, i obavesti voljenu osobu o tome, a voljena osoba reaguje prilično mlako, kao da joj je rečeno nešto nebitno dok ona razmišlja o nečemu mnogo značajnijem. Ili ignoriše vesti, ili čak reaguje "kiselo", kao da joj je krivo zbog tog uspeha. Taj izostanak reakcije na pozitvne vesti nije nešto što se jednom-dvaput desi (svakome bi moglo da se desi da bude zamišljen ili umoran i tako prečuje bitne stvari), već je redovna pojava. Takva redovna pojava "ubije u pojam" osobu koja bi da lepe vesti podeli s voljenom osobom, a vremenom ubija i ljubav u njoj.
S druge strane, nije teško videti zašto dolazi do te pojave. Nekad se zaista radi o zavisti, ali često nije reč o tome. Često se radi o tome, da instinktivno reagujemo kada se desi nešto loše, tešimo voljenu osobu i pomažemo joj da "pregura" krizu, a kad su stvari dobre – pa, dobre su. A i dalje ima problema koje treba rešavati, obaveza koje treba izvršavati.
Ipak, trebalo bi se potruditi da se radujemo s voljenom osobom svakom njenom uspehu, ma koliko nam glava bila puna raznih drugih misli i obaveza. Lepe stvari su mnogo lepše onda kada imamo s kime da ih podelimo – ako nemamo nikog ko bi se radovao s nama, i najveći uspeh deluje manje značajno. Jedna od najlepših strana ljubavi je upravo ta što s nekim delimo sve lepo što nam se desi, pa se radost tako uvećava.
I u dobru i u zlu, kaže se. Ne zaboravite na ono "u dobru", tako će i ono "u zlu" biti podnošljivije, a ono "u dobru" još i bolje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Neko ne umije da se ispolji, iskaže svoja pojačana osjećanja kao što je „naglašeno radovanje“ prema uspjehu, naročito zajedničkom, jer to je teško razgraničiti šta je čije. Možda samo voli da posmatra kako se njegova polovina veseli, zanosi i kupa u moru istovjetnih osjećanja. A on je s obje noge na zemlji da dočeka neminovan „pad“ u realnost, jer, kao, nije normalno biti „toliko srećan“, maltene egzaltiran. Ali, i on to sve duboko u sebi proživljava i na pravoj je strani i čeka samo da skine taj lagani oklop kojim se štiti od „neočekivanih razočarenja“ i onog što uobičajeno već dolazi. Podupiranje i podsticanje nekoga na radost nije neophodna radnja, kad ona ionako postoji i u svakodnevnim situacijama, nije slučajnost i nešto što se rijetko dešava. Što se kaže, podrazumijeva se, kao „dječje sad i odmah“. Odložena radost je još veća radost. Staloženo raspoređena traje duže i ne ispari za tren u duboko premišljanje „zašto baš sad“.